Пад Италије | |
---|---|
Жанр | ратни |
Режија | Лордан Зафрановић |
Сценарио | Мирко Ковач Лордан Зафрановић |
Продуцент | Сулејман Капић Никола Поповић |
Главне улоге | Данијел Олбрицки Ена Беговић Горица Поповић Мирјана Карановић |
Музика | Алфи Кабиљо |
Сценограф | Драго Турина |
Сниматељ | Божидар Николић |
Монтажа | Јосип Ременар |
Продуцентска кућа | Јадран филм Загреб Центар филм Београд |
Година | 1981. |
Трајање | 113 минута |
Земља | СФРЈ |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Пад Италије је југословенски филм из 1981. године који је режирао Лордан Зафрановић.[1] Филм је добио награду Златна арена.[2][3]
На далматинском острву партизански командант Даворин (Данијел Олбрицки) ликвидира, по партијском схватању, неморалног пријатеља и саборца Нику (Франо Ласић) и његову љубавницу, италијанску сарадницу Красну (Снежана Савић). Потом се венча са лепом Вероником (Ена Беговић), ћерком локалног богаташа. Захваљујући Даворинову немару, на острво се након италијанске капитулације искрцају нацисти, усташе и четници.[3][4]
Пад Италије покреће војске, доводи до панике, окршаја, суровости, освета. У острвском месту све то оставља дубоке трагове. Командант партизанског одреда, тип аскетског револуционара, посвећен борби, доследних одлука и ставова упада у замку љубави са девојком чији је отац велепоседник и издајник. Од тог тренутка он ће да поистовети љубав и слободу и као борац и револуционар биће све слабији. Његов млађи брат који је стасао током револуције, пресудиће неодговорном понашању старијег брата. Ову причу засновану на историјским чињеницама прати мозаик других ликова и судбина.[2][5]
Глумац | Улога |
---|---|
Данијел Олбрихски | Даворин |
Ена Беговић | Вероника |
Горица Поповић | Божица |
Миодраг Кривокапић | Андро |
Изет Хајдархоџић | Ловре |
Душан Јанићијевић | Љубо |
Љиљана Крстић | Антица |
Мирјана Карановић | Маре |
Драган Максимовић | Рафо |
Велимир Бата Живојиновић | Грго Крстурин |
Снежана Савић | Красна |
Франо Ласић | Нико |
Мира Жупан | Луце |
Тонко Лонза | Фра Благо |
Мирољуб Лешо | Василиј Денисенко, Черкез |
Антун Налис | Свештеник |
Мартин Црвелин | Четнички Свештеник |
Иштван Денц | Јанош Мирнхоф |
Младен Дервенкар | Николај Мељников, Черкез |
Вјенцеслав Капурал | Усташа |
Ранко Гучевац | Четник |
Аленка Ранчић | |
Заим Музаферија |
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Пад Италије.[9]