Панонске острвске планине

Југоисточни део некадашњег Панонског мора (данас Панонске низије) са наглашеним острвским планинама

Панонске острвске планине су планине смештене у средишњем делу Панонске низије, без повезаности са ободним планинским венцима (Карпатске, Динарске и Алпске планине).

Порекло

Панонске острвске планине су биле острва у некадашњем Панонском мору. Дато море је ишчезло пре 600 хиљада година, па су некадашња острва постала данашње планине и брда.

Најважније планине

Најважније панонске острвске планине и брдска подручја у средишњем делу низије су:

• Србија: Фрушка гора, Вршачки брег;
• Мађарска: Мечек, Пилиш, Виљанска гора, Бакоњска гора;
• Хрватска: Папук, Крндија, Диљ, Билогора, Псуњ, Мославачка гора.

Панонске острвске планине у Србији

Фрушка гора, најпознатија острвска планина у панонској Србији

Погледати још: Панонска низија у Србији

У јужном делу Панонске низије, острвске планине представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарских планина. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса.

Острвске планине Панонског басена у Србији су:

• Фрушка гора
• Вршачке планине
• Цер, Авала
• Космај
• Букуља
• Венчац
• Рудник
• Гледићке планине
• Јухор

Види још

• Планина
• Острвска планина
• Панонска низија
• Панонска низија у Србији

Референце

• Драган Родић, Географија за I или III разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.