Патриотска партија (Турска)

Патриотска партија
Vatan Partisi
ПредседникДогу Перинчек
Генерални секретарУтуку Рејхан
Основана2015
ПретходникРадничка партија
СедиштеАнкара
Турска
Идеологијалевичарски национализам, социјализам, кемализам, секуларизам, марксизам, антиимперијализам
Политичка позицијаКрајња левица
Веб-сајт
vatanpartisi.org.tr

Патриотска партија (тур Vatan Partisi, VATAN) је лева националистичка партија из Турске.

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Патриотска партија је основана 2015. када је Радничка партија (основана 1992) извршила одређене унутрашње промене и променила своје име.[1] Партија тада није променила своје руководство.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име партије Vatan се са турског преводи као домовина, међутим партија своје име на страним језицима користи као "Патриотска партија", како би избегла мешање са другим турским партијама сличног имена.

Историја

[уреди | уреди извор]
Конгрес на коме је Радничка партија променила своје име у Патриотска партија, 2015. године

Партија је годинама била у непријатељским односима са владајућим режимом Реџепа Ердогана, а председник партије Догу Перинчек је ухапшен 2009. због довођења у везу са групом генерала која је планирала да изврши државни удар.[2] Догу Перинчек је тада осуђен на доживотну робију, међутим након сукоба Ердогана са његовим дотадашњим савезником Фетулахом Гуленом, Перинчек је пуштен са слободу заједно са осталима након шест година проведених у затвору.[2][3]

Након изласка из затвора одржан је конгрес на коме Радничка партија мења своје име у "Патриотска партија".

Након Покушаја државног удара у Турској 2016. долази до успостављања сарадње између Патриотске партије и владајуће Ердоганове Странке правде и развоја, што је Догу Перинчек назвао "успостављање народног фронта са конзервативцима".[2][4]

Одржава блиске односе са Радничком партијом Кореје и 2018. године делегација Патриотске партије је отпутовала у Северну Кореју на прославу 70 година од успостављања ове државе.[5]

Патриотска партија одржава и блиске односе са Комунистичком партијом Кине, и организује пословне скупове на којима учествују представници турских компанија и кинеских власти.[6]

Идеологија

[уреди | уреди извор]

Патриотска партија себе сматра авангардном партијом која обједињује турско националистичко, популистичко и социјалистичко наслеђе.[7] Залаже се за секуларно друштво и тврди да следи принципе научног социјализма.[8]

Као свој циљ, Патриотска партија наводи организовање народне демократије, мешовите економије са петогодишњим плановима, и спровођење аграрне реформе где ће бити укинути остаци феудалних поседа који према њиховим тврдњама и даље постоје у неким деловима земље.[7]

Ставови

[уреди | уреди извор]

Међународна политика

[уреди | уреди извор]

Партија се залаже за успостављање блиских односа са Ираном, Русијом, Индијом, Кином, Пакистаном и централноазијским државама.[7]

Партија се противи чланству Турске у Европској унији, залаже се за повлачење Турске из НАТО пакта и повлачење свих страних трупа са турске територије.[7][9] Снажно се залаже за чланство Турске у Шангајској организацији за сарадњу.[7]

Залаже се за признавање Крима као дела Русије и признавање независности Абхазије.[10]

Председник партије Догу Перинчек, је у интервјуу за кинески лист Чајна Дејли изјавио да растући утицај Кине под вођством Кинеске комунистичке партије представља наду за човечанство, због стварања мултиполарног света и могућности да земље воде слободну и независну политику.[11]

Негирање геноцида над Јерменима

[уреди | уреди извор]

Председник партије Догу Перинчек негира да је над Јерменима извршен геноцид, због чега је 2007. осуђен у Швајцарској.[12] Током 2013. је поднео тужбу против Швајцарске пред Европским судом за људска права, који је 2015. пресудио да је Швајцарска повредила његово право на слободу говора.[12]

Однос према сепаратизму

[уреди | уреди извор]

Патриотска Партија сматра да се у данашњем времену национално питање не може посматрати исто као у периоду колонијалног ослобађања, и да се сепаратизам по етничким линијама злоупотребљава од стране империјалних сила да би се срушиле националне државе и продубио положај зависности тих држава у односу на империјалистичке силе, а као пример се наводе Југославија и Чехословачка[13] Патриотска партија сматра да је борба група које су се залагале за независност Словеније, Хрватске, Босне, Црне Горе и Косова била оруђе у рукама америчког империјализма.[14]

Патриотска партија се противи курдском национализму и независности Курдистана.[14]

Значај

[уреди | уреди извор]

Иако партија нема велику парламентарну подршку, њен утицај је ипак значајан. Пре свега кроз подршку коју има међу турским генералима и официрима, као и блиским контактима са високим званичницима некадашњег Совјетског Савеза и данашње Комунистичке партије Кине где често служи као посредник.[15]

Изборни резултати

[уреди | уреди извор]
Изборни резултати на Парламентарним изборима након промене имена партије су приказани у табели испод:[16]
Парламентарни избори Процентуални резултати Број гласова
2015 0,25% 118.803
2018 0,23% 117.779

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Artık ‘İşçi’ değil ‘Vatan’ Partisi”. Milliyet (на језику: турски). Приступљено 2020-12-17. 
  2. ^ а б в Akyol, Mustafa (2016-01-25). „The AKP's strange bedfellows”. Al-Monitor (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  3. ^ „Turkey Ergenekon case: Ex-army chief Basbug gets life”. BBC News (на језику: енглески). 2013-08-05. Приступљено 2020-12-17. 
  4. ^ „Doğu Perinçek: Muhafazakarlarla ortak bir vatan cephesi oluşturduk”. www.cumhuriyet.com.tr (на језику: турски). Приступљено 2020-12-17. 
  5. ^ „Vatan Partisi Heyeti, Kuzey Kore'ye Gitti - İstanbul”. Haberler.com (на језику: турски). Приступљено 2020-12-17. 
  6. ^ „3 conferences on “Turkish-Chinese cooperation for a leap forward in production””. Приступљено 18. 12. 2020. 
  7. ^ а б в г д „THE MISSION OF THE PATRIOTIC PARTY (TURKEY)”. web.archive.org. 2020-06-26. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 2020-12-17. 
  8. ^ Jacinto, Leela. „Turkey’s Post-Coup Purge and Erdogan’s Private Army”. Foreign Policy (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  9. ^ „Turkey elections 2018: Understanding the political parties”. Turkey elections 2018: Understanding the political parties (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  10. ^ „The Turkish Party Demands Recognition of the “Independence” of Abkhazia”. nsf.com.ge (на језику: пољски). Приступљено 2020-12-17. [мртва веза]
  11. ^ „CPC-led China offers hope for better world -- Turkish party leader - China - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Приступљено 2020-12-17. 
  12. ^ а б swissinfo.ch, <Celia Luterbacher> and <Urs Geiser>. „European Court confirms Perinçek’s right to freedom of speech”. SWI swissinfo.ch (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  13. ^ „PRESENT-DAY MEANING OF THE NATIONAL QUESTION”. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. 
  14. ^ а б „THE TURKISH LEFT AND THE PKK”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 18. 12. 2020. 
  15. ^ Yayla, Ahmet (2019). „The Strange Case of Perincek, Erdogan and the Russia Triangle”. The investigative jurnal: 5, 11, 12, 19. 
  16. ^ „24 Haziran 2018 Genel Seçim Sonuçları”. www.haberturk.com. Приступљено 2020-12-17.