Перван Горњи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Град | Бања Лука |
Становништво | |
— 2013. | 210 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 44′ С; 17° 01′ И / 44.74° С; 17.02° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 78203 |
Позивни број | 051 |
Перван Горњи (Горњи Перван) је насељено мјесто на подручју Бања Лука Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Голеши. По попису становништва из 1991. године у њему је живјело 467 становника. У Горњем Первану извире ријека Сутурлија.
Перван Горњи чине засеоци: Ћопићи, Галићи, Вукелићи, Милојевићи, Шевери, Чергићи, Рађевићи, Вујиновићи, Врањеши, Марчетићи и Чавићи.
Поријекло назива села Перван није у потпуности објашњено, а као највјероватније објашњење узима се оно по којем је назив изведен од старог облика ријечи „први“ – „перви“ јер је село у односу на околна било прво у производњи пшенице.
Сам простор је брдско-планински крај југозападно од Бањалуке.
Средиште мјеста, у којем се налази основна школа, мјесна канцеларија и амбуланта, од центра Бањалуке је удаљено нешто више од 22 километара.
На тромеђи мјеста Горњи, Доњи Перван и Голеши налази се деветогодишња основна школа. Ова школа је подручно одјељење Основне школе „Мирослав Антић“ у Бистрици.У саставу те школе као њено подручно одјељење функционише од 1989. када је носила назив "Милорад Умјеновић". Школу у 2017/2018. школској години похађа 30 ученика.Од ове школске године уведена су и комбинована одјељења у предметној настави што је новост у образовном систему Републике Српске.
Послијератне југословенске власти велику пажњу су посвећивале описмењавању становништва и отварању школа. Тако је Среско грађевинско предузеће 2.6.1948. године поднијело молбу Среском Народном Одбору за изградњу објекта школе у Первану. Извршни одбор је већ 4.6.1948. године издао грађевинску дозволу за изградњу школског објекта. Објекат ОШ „Перван“ у Первану грађен је од камена од 1948. до 1950. године. Припремни радови за градњу школског објекта започели су 1.7.1948. године. Упркос потешкоћама градња школе је завршена 1950. године и имала је двије учионице, што је било знатно боље у односу на просјек у Југославији јер је 57,8% свих основних школа имало само једну учионицу. Први учитељ школе у Первану био је Бошко Ђурђевић који је уједно био и управитељ школе. Те школске године наставу је похађало укупно 95 ученика, од чега 81 дјечак и 14 дјевојчица. Народни одбор Оптине Бронзани Мајдан је 15.1.1962. донио одлуку о спајању основних школа на подручју општине којом се школе у Первану Доњем, Суботици и Голешима спајају са школом у Первану Горњем. Од 1965/1966. школске године школа у Первану, као и новоизграђене школе: „Суботица“ у Суботици и „Блажиште“ у Доњем Первану била је у саставу ОШ „Младен Стојановић“ у Бронзаном Мајдану. У школској 1970/1971. школа у Первану је имала пет разреда, а у школској 1972/1973. години свих осам. Почетком септембра 1974. године званично је отворен нови монтажни објекат ког је градила „Криваја“ Завидовићи, а средства за њену градњу обезбиједила општина Бањалука.
Као самостална осмогодишња школа која у свом саставу има подручна одјељења „Суботица“ у Суботици и „Блажиште“ у Доњем Первану ради од 1976. године.
Одлуком Вијећа удруженог рада и Вијећа мјесних заједница СО Бањалука од 11. и 12.7.1989. године школа "Милорад Умјеновић" престала је са радом као самостална и припојена ООУР-у ОШ “Јошикова Вода“ Бистрица.
Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 466 | 634 | 817 | 761 |
Југословени | 1 | 6 | 13 | |
Муслимани | 1 | |||
остали и непознато | 3 | 3 | ||
Укупно | 467 | 644 | 820 | 774 |
Демографија[1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 774 | |
1971. | 820 | |
1981. | 644 | |
1991. | 459 |