Персонална асистенција је услуга која омогућава особама са тешким инвалидитетом да постану потпуно равноправни грађани и несметано функционишу као и свака друга особа која нема инвалидитет. Пре радног ангажовања особа која жели да се бави овим послом мора да прође обуку,[1] чиме стиче звање персоналног асистента, односно личног пратиоца.
Услуга персоналне асистенције доступна је лицима са инвалидитетом са процењеним првим и другим степеном подршке, односно лицима која остварују права на увећан додатак за туђу негу и помоћ. Улога персоналног асистента је пружање одговарајуће индивидуалне и практичне подршке, која је кориснику неопходна за задовољавање личних потреба и укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.
Активности и услуге персоналног асистента усмерене су на одржавање и унапређење квалитета живота корисника у зависности од потреба и капацитета за самостално обављање одређених активности, као и могућности породице као што су:[2]
Услуге персоналне асистенције доступне су пунолетним лицима са инвалидитетом са процењеним првим или другим степеном подршке, која остварују право на увећани додатак за туђу негу и помоћ, имају способности за самостално доношење одлука, радно су ангажована или активно укључена у рад различитих удружења грађана, спортских друштава, политичких партија и других облика друштвеног ангажмана, односно укључене су у редовни или индивидуални образовни програм. Услуга персоналне асистенције остварује се кроз активности којима се, у складу са сврхом услуге, а у зависности од идентификованих потреба корисника, обезбеђује практична помоћ и подршка.[3]
Лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима. Услов је дете похађа школу, када му је ова услуга доступна до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету практичне подршке ради укључивања у редовно школовање и активности у заједници и успостављања што већег нивоа самосталности. Један асистент пружа услуге једном детету.[3]
Персонални асистент не може бити сродник у првој линији као ни рођени брат ни сестра, односно брат или сестра по оцу или по мајци корисника.
Персонални асистент који је ангажован у раду са једним корисником услуга, може бити радно ангажован најмање 20, а максимално 40 сати недељно, у зависности од потреба корисника услуга а у складу са одредбама о радном времену из закона којим су утврђени радни односи.[4]
Да би неко постао персонални асистент потребно је да има завршену минимум средњу школу и да прође обуку код акредитованих стручњака за рад са особама ометеним у развоју.
Полазници на обуци имају прилику да се информишу о врло важним доменима персоналне асистенције, као што су:[5]
Такође у склопу обуке полазници стичу и следећа сазнања о исто тако врло важним доменима персоналне асистенције као што су:
Циљна група која се едукује за персоналну асистенцију су:
Можемо рећи да је сврха програма пружања помоћи од стране персоналног асистента,пружање подршке особама са сметњама у развоју које су уједно једна од најугроженијих и маргинализованих група у нашем друштву. Међу њима,међу најугроженије се сматрају особе са сметњама у менталном развоју, које не могу самостално да се изборе за задовољење својих најосновнијих права.