Петар Мијовић
| Петар Мијовић | |||
|---|---|---|---|
 Мијовић 2023. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Петар Мијовић | ||
| Датум рођења | 23. фебруар 1982. | ||
| Место рођења | Бар, СР Црна Гора, СФР Југославија | ||
| Држављанство | Црна Гора | ||
| Тренерска каријера | 2002— | ||
| Тренерска каријера | |||
| Године | Клубови | ||
| 2002—2003 2003—2009 2010—2011 2011—2012 2012 2013—2014 2014—2015 2015 2015—2016 2016 2017 2017—2019 2018—2019 2019 2019—2021 2021 2021—2022 2022—2023 2023 2024 2024— |
ОКК Приморска (помоћник) Морнар Бар (помоћник) Црна Гора до 18 Подгорица Црна Гора (помоћник) Шорал Роан (помоћник) Зета 2011 Албанија Башкими Призрен Приштина Ирак до 17 Будућност до 19 Будућност (помоћник) Будућност (в.д.) Будућност Шлонск Вроцлав Атомероми СЦ Дерби (омладинци) Будућност Јили СЦ Дерби | ||
Петар Мијовић (Бар, 23. фебруар 1982) црногорски је кошаркашки тренер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Током 2017. године је почео да ради као тренер екипе Будућности до 19 година, док у следећој сезони постаје члан стручног штаба првог тима.[1]
Дана 24. априла 2019. године Будућност је споразумно раскинула уговор са Јасмином Репешом, те је Мијовић постављен за привременог тренера првог тима Будућности. Остао је на тој функцији до краја сезоне и освојио је титулу шампиона Црне Горе.[1]
Дана 20. јуна 2019. главни тренер Будућности постао је Слободан Суботић, а Мијовић је остао члан стручног штаба као његов помоћник.[2] Већ 19. октобра исте године Будућност је раскинула уговор са Слободаном Суботићем, а Мијовић је постао тренер првог тима, то је био други пут да као главни тренер води тим Будућности.[3]
У јуну 2020. године, Будућност и Петар Мијовић продужили су уговор за сезону 2020/21.[4] Мијовић је 21. јануара 2021. поднео оставку на место тренера Будућности.[5]
Почетком јуна 2021. је постављен за тренера Шлонска из Вроцлава.[6] Након четири месеца и девет дана, Мијовић се растао са пољским клубом. Шлонск је на почетку сезоне 2020/21. изгубио пет од седам утакмица у домаћем шампионату, па је уговор раскинут заједничким договором тренера и управе.[7]
Мијовић је у априлу 2023. по трећи пут постао тренер Будућности.[8] Тада је преузео екипу од Владе Јовановића и водио је до титуле у црногорском шампионату. Будућност је с њим на клупи претходно елиминисана од Црвене звезде у полуфиналу АБА лиге.[9] Почео је и сезону 2023/24. у Будућности али је поднео оставку 9. новембра 2023. након пораза од Ариса у Еврокупу.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Budućnost VOLI assign Petar Mijović as their new head coach”. aba-liga.com. 24. 04. 2019. Приступљено 15. 01. 2021.
- ^ „BUDUĆNOST ANGAŽOVALA TRENERA Posle Džikića, Repeše i Mijovića, ugovor sa Podgoričanima potpisao Slobodan Subotić!”. sport.blic.rs. 20. 06. 2019. Приступљено 15. 01. 2021.
- ^ „Budućnost ima novog trenera!”. sportske.net (на језику: српски). 19. 10. 2019. Приступљено 15. 01. 2021.
- ^ „Petar Mijović remains Budućnost VOLI head coach”. aba-liga.com. 06. 06. 2010. Приступљено 15. 01. 2021.
- ^ „Petar Mijović podnio ostavku: Budućnost "sagorjela" još jednog trenera”. vijesti.me. 27. 1. 2021. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Mijović i zvanično na klupi Šljonska iz Vroclava”. vijesti.me. 2. 6. 2021. Приступљено 11. 10. 2021.
- ^ „Petar Mijović se rastao sa Šljonskom”. vijesti.me. 11. 10. 2021. Приступљено 11. 10. 2021.
- ^ „Petar Mijović trener Budućnosti”. vijesti.me. 16. 4. 2023. Приступљено 23. 8. 2024.
- ^ „Petar Mijović ostaje trener Budućnosti”. vijesti.me. 2. 7. 2023. Приступљено 23. 8. 2024.
- ^ „Petar Mijović više nije trener Budućnosti”. vijesti.me. 9. 11. 2023. Приступљено 23. 8. 2024.