Петар Петровић (угарски великаш)
Петар Петровић (мађ. Petrovics Péter; око 1486 — октобар 1557) је био угарски племић српског порекла, активан током 16. века у областима источне Угарске, Трансилваније и Баната.
Поседовао је значајно богатство и моћ у источној Краљевини Угарској, и био је један од најбогатијих земљопоседника. Као рођак и присталица краља Јована I Запоље, стекао је бројна имања у областима под краљевом влашћу.[1][2] Био је изразити антихабзбурговац и поборник сарадње са Турцима. Као један од најутицајнијих магната био је саветник и заштитник младог Јована II Жигмунда Запоље.[1][3][4] Био је присталица калвинизма и користио је своју моћ како би значајно утицао на ширење реформације у Угарској.[3][5] Петровић је такође имао и велико имање у Банату, код Темишвара. Обављао је и дужност лугошког и карансебершког бана.
Турци су преко Али-паше будимског 1553. године слали помоћ побуњеницима под вођством Петровим. Петровићеве чете су се тада бориле на страни Запоље, против угарског краља Фердинанда I.[6]
Блиско је сарађивао са Петером Мелијусом Јухасом, бискупом и организатором калвинистичке заједнице у Дебрецину.[7] У новембру 1554, запослио је чувеног италијанског лутеранског теолога Франческа Станкара као личног лекара, у свом замку све до своје смрти 1559.[8] Станкаро је био познат по утицају на дебрецинског клерика Тамаша Арањија, који се умешао у оштру дебату са Петровићевим калвинистичким сарадником Петером Мелијусом Јухасом око антитринитарних питања; али изгледа да ово није утицало на односе Петровића и Станкара, јер је остао у Петровићевој служби до његове смрти.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Reid & Woolley 1982, стр. 146
- ^ Keul 2009, стр. 94
- ^ а б Vico & Pinton 2004, стр. 407
- ^ Fodor & Dávid 2000, стр. 16
- ^ Parish & Naphy 1910, стр. 347
- ^ Алберто Фортис: "Пут по Далмацији 1774. године", превод, Загреб 1984.
- ^ Elton 1990, стр. 218
- ^ а б Hsia 2006, стр. 215
Литература
[уреди | уреди извор]- Vico, Giambattista; Pinton, Giorgio A. (2004). Statecraft: The Deeds of Antonio Carafa. Peter Lang. стр. 407. ISBN 978-0-8204-6828-0. Приступљено 12. 9. 2012.
- Elton, G. R. (2. 8. 1990). The New Cambridge Modern History: Volume 2, The Reformation, 1520-1559. Cambridge University Press. стр. 218. ISBN 978-0-521-34536-1. Приступљено 12. 9. 2012.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
- Keul, István (2009). Early Modern Religious Communities in East-Central Europe: Ethnic Diversity, Denominational Plurality, and Corporative Politics in the Principality of Transylvania (1526-1691). BRILL. стр. 94. ISBN 978-90-04-17652-2. Приступљено 12. 9. 2012.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 20. 07. 2018.
- Parish, Helen; Naphy, William G. (19. 4. 2003). Religion and Superstition in Reformation Europe. Manchester University Press. стр. 92. ISBN 978-0-7190-6158-5. Приступљено 12. 9. 2012.
- Reid, William Stanford; Woolley, Paul (1982). John Calvin, his influence in the Western world. Zondervan Pub. House. стр. 146. ISBN 978-0-310-44721-4. Приступљено 12. 9. 2012.
- Schaff, Philip (1910). The new Schaff-Herzog encyclopedia of religious knowledge: embracing Biblical, historical, doctrinal, and practical theology and Biblical, theological, and ecclesiastical biography from the earliest times to the present day. Funk and Wagnalls Company. стр. 347. Приступљено 12. 9. 2012.
- Fodor, Pál; Dávid, Géza (2000). Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. BRILL. стр. 16. ISBN 978-90-04-11907-9. Приступљено 12. 9. 2012.
- Hsia, R. Po-chia (31. 3. 2006). A Companion to the Reformation World. John Wiley & Sons. стр. 215. ISBN 978-1-4051-4962-4. Приступљено 11. 9. 2012.