Питер Нордин

Питер Нордин
Лични подаци
Датум рођења(1965-08-09)9. август 1965.
Место рођењаХелсингборг, Шведска
Датум смрти12. октобар 2020.(2020-10-12) (55 год.)
ОбразовањеУниверзитет у Дортмунду
Технолошки универзитет Chalmers
Универзитет у Гетеборгу
Научни рад
ПољеEволутивна роботика
Вештачкa интелигенцијa
Рударење текста
Комплексни системи
ИнституцијаiRobis

Питер Нордин (Хелсингборг, 9. август 1965 — 12. октобар 2020)[1] је био шведски информатичар, предузетник и аутор који је допринео вештачкој интелигенцији, аутоматском програмирању, машинском учењу и еволутивној роботици.

Студије и почетак каријере

[уреди | уреди извор]

Питер Нордин је рођен 1965. у Хелсингборгу, али се преселио у Гетеборг 1967. где је одрастао. Започео је студије на Технолошком универзитету Chalmers 1984. године на којем је завршио мастер студије из информатике и инжењерства 1988. године, а студирао је и економију. Затим је радио као инжењер знања за компанију за вештачку интелигенцију (енгл. AI), Infologics AB, фокусирајући се на истраживање и развој система заснованих на знању и конфигурацију сложених система.[2]

Нордин је започео истраживање у компанији Infologics AB у Шведској. Његов рад је довео до неколико европских истраживачких пројеката (ESPRIT)[3], укључујући пројекте машинског учења (аутономна возила) и методологије за развој система за вештачку интелигенцију.[4] Започео је истраживање у области генетског програмирања (ГП)[5] 1992. године. Године 1993. основао је Dacapo AB[6], компанију за истраживање и развој.[7] Осмислио је методу за аутоматску индукцију бинарног машинског кода коришћењем генетског програмирања[8] и истражио како да се помоћу њега произведе машински код. Године 1997. био је један од оснивача америчке компаније RML Technologies, са комерцијалним софтвером GP.[9] Нордин је провео велики део 1995. и 1996. године на Универзитету у Дортмунду, где је завршио докторске студије.[10] На Универзитету у Дортмунду покренуо је истраживање из области еволутивне роботике[11] и показао да се ГП може користити за онлајн обуку и контролу роботских система у реалном времену.[12]

Године 1998. био је један од аутора уџбеника из области генетског програмирања.[13] Питер Нордин је 1999. године основао компанију за претраживаче, VILL AB[14] (са глобалним претраживачем wannasee.com), као и другу компанију за вештачку интелигенцију, Tific AB[15][16] за аутоматизовану подршку, и добио је годишњу награду Stena Gustafsona за предузетништво, коју додељује Шведска краљевска академија инжењерских наука.[17] У то време, он је такође био суоснивач Chalmer's Medialab[18] и био је у одбору Шведског друштва за вештачку интелигенцију.[19] Био је председник програмског одбора друге европске конференције о генетском програмирању, EuroGP 1999, која је сада део догађаја EvoStar.

Роботи и комерцијализација вештачке интелигенције

[уреди | уреди извор]

У периоду од 1998. до 2003, био је на позицији ванредног професора на универзитету Chalmers, на Катедри за сложене прилагодљиве системе.[20] У једном краћем периоду је водио међународни програм мастер студија из сложених прилагодљивих система, чији је и један од оснивача.[21] Водио је програм мастер студија и надгледао изградњу прилагодљивих робота заснованих на генетском програмирању.[22] Започео је и пројекат Chalmers’ Humanoid[23] који је довео до Елвиса, Елвине и Присиле, првих шведских хуманоидних робота у пуној величини који се тренутно налазе у Шведском музеју науке и технологије.[24] Ови роботи су учествовали на фудбалском турниру за хуманоидне роботе, “RoboCup”.[25][26] Такође, основао је и прву европску компанију за хуманоидну технологију: естонску компанију European Humanoid OY.[27] Неки од његових студената  направили су сопствене хуманоидне роботе, као на пример Дејвид Факонти који је направио робота REEM-B[28] и Алмир Хералик који је направио робота HR2.[29] Доста Нординових ранијих радова се фокусира на методе обуке у области еволутивне роботике за: решавање проблема, обраду слике и звука, опажање и напредну нелинеарну контролу ниског нивоа. Роботи су научили и да ходају на две ноге без предзнања, само опонашајући покрете.[30] Робот Елвис[31] је привукао пажњу међународних медија.[32] Први летећи адаптивни робот орнихоптер[33] се појавио на телевизији и осталим медијима. Светски позната научна књига: „Humanoider: Självlärande robotar och artificiell intelligens”[34] настала је као резултат интересовања јавности.[35]

Док је предавао на универзитету Chalmers, основао је још десет засебних компанија заснованих на својим истраживањима.[36] Изумео је неколико патената[37] из области генетског програмирања и еволутивних метода. Био је један од оснивача Скандинавског института за роботику.[38] Од 2013. ради као гостујући професор на универзитету Chalmers у Гетеборгу.

Нордин је учествовао у јавним дебатама о понашању према надареној деци и саветник је међународног удружења Менса, чији су и он и његова жена били чланови.

Живео је са супругом Карином и шесторо деце у Аскиму у Норвешкој.[39]

Каријера, истраживања

[уреди | уреди извор]

Питер Нордин је завршио основне студије из информатике и инжењерства на Технолошком универзитету Chalmers у Гетеборгу, у Шведској (1988), а потом је и докторирао информатику на Универзитету у Дортмунду (1997).  Његова каснија истраживања укључивала су комерцијални софтвер за еволутивну роботику[40] и софтвер за комплетан когнитивни систем за роботе.[41] Његова ранија истраживања укључују еволутивну софтверску архитектуру за роботику,[42] проналазак еволуционе индукције математичких доказа[43] и бинарног машинског језика,[44] препознавање говора и вида,[45] и линеарно генетско програмирање за интернет претрагу.[46] Истраживао је анализу генетског програмирања кроз теорију сложености.[47]

Питер Нордин је био проналазач ALLAN методе[48] за општу вештачку интелигенцију засновану на мерама сложености, тј. претходној брзини, користећи насумичне ниске као појачање при стварању универзалне вештачке интелигенције.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Peter Nordin". Minnessidor (in Swedish). Fonus. Приступљено October 16, 2020.
  2. ^ Ohsuga, Setsuo; Kangassalo, Hannu (1992). Information Modelling and Knowledge Bases III. ISBN 9789051990737. ..
  3. ^ "IEEE.org" (PDF). Ieeexplore.ieee.org. Приступљено December 16, 2011.
  4. ^ Lri.fr „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2006. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  5. ^ Flickr.com, Google.se
  6. ^ Short profile of Peter from Hindawi Publishing Corporation „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  7. ^ "Genetic-programming.org". Genetic-programming.org. Приступљено December 16, 2011.
  8. ^ "Evolutionary Program Induction of Binary Machine Code and its Applications".
  9. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  10. ^ "Delft University of Technology". Ph.tn.tudelft.nl. Archived from the original on March 28, 2008. Приступљено December 16, 2011.
  11. ^ Consiglio Nazionale delle Ricerche, Google.se, Lri.fr „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала 26. 01. 2009. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  12. ^ „Evolving real-time behavioral modules for a robot with GP (1996)”. 1996: 675—680. CiteSeerX 10.1.1.53.5871 Слободан приступ. 
  13. ^ Genetic Programming: An Introduction, Wolfgang Banzhaf, Peter Nordin, Robert E. Keller, and Frank D. Frandone, Morgan Kaufmann Publishers, Inc. (1998). Bokrecension.se
  14. ^ Archive.org, Archive.org, Nyteknik.se Архивирано јун 8, 2011 на сајту Wayback Machine, Archive.org, Internetbrus.com Архивирано децембар 1, 2008 на сајту Wayback Machine
  15. ^ „Archived copy”. www.tific.com. Архивирано из оригинала 1. 2. 2001. г. Приступљено 12. 1. 2022. 
  16. ^ http://8SAIS/www.tific.com[мртва веза]
  17. ^ „IVA”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2006. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  18. ^ „Archive.org”. 22. 11. 2001. Архивирано из оригинала 22. 11. 2001. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  19. ^ „SAIS.se” (PDF). Приступљено 16. 12. 2011. 
  20. ^ Göteborgs universitet Архивирано јул 28, 2011 на сајту Wayback Machine, Archive.org
  21. ^ „Chalmers.se”. Fy.chalmers.se. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  22. ^ Chalmers.se Архивирано август 12, 2011 на сајту Wayback Machine, Chalmers.se Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2011), Facebook.com
  23. ^ „Kreaprenör”. 
  24. ^ Tekniska museet Архивирано новембар 19, 2008 на сајту Wayback Machine
  25. ^ BBC – Robots train for World Cup(RoboCup) in Japan in 2002. Архивирано фебруар 6, 2007 на сајту Wayback Machine, Nyteknik.se(RoboCup) in Japan in 2002.
  26. ^ Robocup.org Архивирано август 20, 2008 на сајту Wayback Machine, Lri.fr Архивирано фебруар 8, 2008 на сајту Wayback Machine
  27. ^ Europeanhumanoids.com Архивирано фебруар 1, 2011 на сајту Wayback Machine
  28. ^ Lombardi, Candace (13. 6. 2008). „CNET.com”. News.cnet.com. Приступљено 16. 12. 2011. [мртва веза]
  29. ^ Chalmers.se Архивирано јун 7, 2007 на сајту Wayback Machine
  30. ^ An Evolutionary Architecture for a Humanoid Robot Архивирано јун 30, 2007 на сајту Wayback Machine
  31. ^ Duncan Graham-Rowe. „Elvis lives”. New Scientist. 
  32. ^ „Elvis Hand-Eye Coordination”. 
  33. ^ „Newscientist.com”. Newscientist.com. Приступљено 16. 12. 2011. 
  34. ^ Nordin, Peter; Wilde, Johanna (2003). Humanoider: Självlärande robotar och artificiell intelligens ("Humanoids: Autodidactic robots and artificial intelligence"). Liber AB. ISBN 978-91-47-05191-5. 
  35. ^ „SVD.se”. 
  36. ^ „Chalmers.se” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 02. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  37. ^ „FPO IP Research & Communities”. 
  38. ^ „背中の毛”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2007. 
  39. ^ DN.se Naturvetarefobundet.se Архивирано септембар 16, 2008 на сајту Wayback Machine
  40. ^ „TAIS”. Fmv.se. Архивирано из оригинала 16. 2. 2006. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  41. ^ RoboBusiness: Robots that Dream of Being Better Архивирано јун 19, 2007 на сајту Wayback Machine, Archibe.org, Università degli Studi di Parma, Archive.org
  42. ^ „Chalmers.se”. Fy.chalmers.se. Приступљено 16. 12. 2011. 
  43. ^ Institut de l’Information Scientifique et Technique
  44. ^ „Archive.org”. 15. 12. 2001. Архивирано из оригинала 15. 12. 2001. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  45. ^ „Universität Trier”. Informatik.uni-trier.de. Архивирано из оригинала 17. 02. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2011. 
  46. ^ Nationalencyklopedin[мртва веза], Google.se, Bergström, Agneta; Jaksetic, Patricija; Nordin, Peter (2000). „Acquiring Textual Relations Automatically on the Web Using Genetic Programming”. Genetic Programming. Lecture Notes in Computer Science. 1802. стр. 237—246. ISBN 978-3-540-67339-2. doi:10.1007/978-3-540-46239-2_17. 
  47. ^ „Pennsylvania State University”. 1995: 310—317. CiteSeerX 10.1.1.57.2133 Слободан приступ. 
  48. ^ „WIPO.int”. WIPO.int. Приступљено 16. 12. 2011. [мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Nordin, Peter; Wilde, Johanna (2003). Humanoider: Självlärande robotar och artificiell intelligens ("Humanoids: Autodidactic robots and artificial intelligence"). Liber AB. ISBN 978-91-47-05191-5.