Поређење X Виндов Систем десктоп окружења
Десктоп окружење је скуп софтвера дизајниран да пружи функционалност и одређени изглед и осећај оперативном систему.
Овај чланак се односи на оперативне системе који су у стању да управљају X Window System, углавном Уникс и Unix-like оперативни системи као што су Линукс, Миникс, Соларис, FreeBSD, и Мек OS X.[1] Microsoft Windows није у стању да нормално води X апликације; међутим, трећина X сервера као што су Cygwin/X, Exceed, или Xming су доступни.[2][3]
Технички елементи десктоп окружења
[уреди | уреди извор]Десктоп окружење (ДЕ) може бити подељено на неколико делова који функционишу независно и међусобно сарађују да би пружили изглед, осећај и функционалност десктоп окружења. Основни део ДЕ је Windows менаџер или ВМ. Windows менаџер формира одређени начин за Windows апликацију како би се представила кориснику. Она управља различитим апликацијама и надзире оне које су отворене и пружа функцију размене апликација међу собом. Други важан елемент ДЕ-а је фајл менаџер. Ова апликација управља фајловима / фолдерима и представља их тако да их корисник лакше пронађе. Она пружа операције над фајловима као што су гледање, копирање или премештање, мења овлашћење и брисање. ДЕ обично пружа алате за постављање позадине и скринсејвера, дисплеј икона на радној површини и обављање неких административних послова. Они могу изборно да обухватају обраду текста, веб претраживача, е-маил клијенте и ЦД / DVD нарезивање апликација.
Постоје неки изузеци: Windows менаџери попут Fluxbox, wmii и Ratpoison који раде независно од десктоп окружења и направљени су баш због овог циља. Додатне апликације се могу додати ради функционалности као што је панел и обим управљања, што их чини одликама ДЕ-а. Ово је у супротности од понашања WM-а као што су Metacity и KWin који нису направљени да раде независно од ДЕ.
КДЕ и ГНОМ су скоро у потпуности написани у софтверским библиотекама Qt и ГТК+ .[4] То значи да практично свака компонента десктоп окружења, укључујући и фајл менаџер експлицитно зависи од те библиотеке.
Наиме, ништа не спречава корисника да инсталира колико хоће софтверских библиотека. У пракси то значи да софтвер написан у великим библиотекама може да се покрене под било којим десктоп окружењем. Један пакет је дизајниран за један десктоп (што у суштини значи да је то написано користећи исте библиотеке као и саму радну површину) који може бити визуелно непријатан, као и оптерећивање РАМ-а пуњењем библиотека које иначе нису потребне .
Неке разлике које могу да утичу на избор десктоп окружења:
- Поглед и осећај на десктоп окружења. Корисник ће се осећати опуштеније за одређени изглед са којим је он / она већ упознат или не.
- Флексибилност и конфигурација на десктоп окружења. Искуснији корисник можда жели високо прилагодљиво десктоп окружење. Док, почетник можда жели само да на једноставан начин користи окружење.
- Што се тиче личног приоритета за избор софтвера, постоје два аспекта:
- Свако десктоп окружење је направљено са различитим подразумеваним софтвером и разним "начинима извршавања" на том десктопу. Незахтевни корисник можда жели високо интегрисани графички интерфејс уз разне поставке док искуснији корисник можда воли да користи индивидуалне конфигурације или чак ЦЛИ алате.
- Десктопови су често уско везани у разним функционалним компонентама десктоп менаџера (на пример: фајл менаџер, претраживач, програм за обраду текста); , што је углавном пријатно за избор који резултира на доследан изглед и осећај програма под изабраним десктоп окружењем. Израда избора на основу онога што софтвер интегрише са изабраним десктоп окружењем нужно ограничава тежину која може дати друге могућности примене.
Десктоп поређење информација
[уреди | уреди извор]Преглед
[уреди | уреди извор]| Окружења | Љуска (полу-окружење) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| КДЕ | LXQt | ГНОМ | МАТЕ | Xfce, LXDE и ROX Десктоп | Étoilé | ЕДЕ | Enlightenment | |
| Главни циљ[5] | Радно окружење, графички једноставан за коришћење, усмерено на све. Фокусиран на пружање напредне функције и конфигурације. | Лако десктоп окружење, модуларно, преносиво. | Радно окружење, графички једноставно за коришћење, усмерено на све. Нагласак на поједностављивању ергономије и рада. | Преузето из ГНОМ-а. Нагласак на пружању традиционалне десктоп метафоре у ГНОМ 3. | Лагано десктоп окружење, модуларни, преносиво. | Напредне графичке библиотеке, алати и окружења | ||
| Програмски језик[6] | Углавном C++, као што је и Qt написан у C++ | Углавном C, као што је и ГТК+написан у C | Објектив-Ц | C++ | C | |||
| Додатна зависност библиотеке[7] | KDELibs, KDE Frameworks 5 | захтева Windows менаџер | либгном | либмате | libxfce* за Xfce. | либеде | EFL | |
| Коришћен алат[5] | Qt | ГТК+ | GNUstep | FLTK (претходни еFLTK) | Основни (обезбеђује EFL) | |||
| Величина (база система, X инсталиран)[8] | ~210 MB | ~20 MB | ~180 MB | Xfce: ~15 MB, РОХ: ~780 KB | ЕДЕ: ~3 MB | ДР16: ~3 MB, ДР17: ~15MB | ||
Уобичајено упаковани програми
[уреди | уреди извор]Ова табела показује основне информације о програмима дистрибуираним са неким десктоп окружењем за X Windows систем.
Имајте на уму да је Разор-qt постао LXQt, део LXDE за Qt framework.
Поређење једноставности употребе и стабилности
[уреди | уреди извор]ГНОМ графички фајл менаџер Наутилус је намењен да буде веома једноставан за коришћење и има много особина које олакшавају новим корисницима Линукса да покупи без читања било коју документацију.[9] КДЕ фајл менаџер Делфин се сматра усмереним на употребљивост.[10] Пре КДЕ верзије 4, стандардни фајл менаџер КДЕ пројекта је био Освајач, који је такође дизајниран за лаку употребу.
И ГНОМ и КДЕ стварају много графичких алата конфигурације, смањујући потребу за ручним уређивањем конфигурационих фајлова за нове кориснике. Садрже обимне пакете софтвера као што су графичко уређивање менија, текст едитора, аудио плејере и софтвер за обављање административних послова. Све апликације инсталиране у већини дистрибуција се аутоматски додају у ГНОМ и КДЕ меније. Нема већих промена конфигурације која је неопходна за почетне радове. Међутим, коришћењем графичких алата, на десктопу се може конфигурисати снага која је обезбеђена уз помоћ тих уређаја.
Компатибилност и интероперабилност грешака
[уреди | уреди извор]Нека десктоп окружења и Windows менаџери тврде да они подржавају апликације направљене за друге десктоп окружења експлицитно. На пример, Флуксбокс наводи подршку КДЕ-а у својој листи функција.[11] Коришћење софтвера који је направљен специјално за десктоп окружење које се користи или Windows менаџер софтвера је начин да се избегну грешке. За програмере, Портланд Пројекат је објавио низ заједничких интерфејса који омогућавају апликацијама да се интегришу у многа десктоп окружења.[12]
Употреба системских ресурса
[уреди | уреди извор]Тестови са подразумеваним инсталацијама Убунта показују да коришћење меморија LXDE 0.5 је нижа него Xfce 4.6, што заузврат ниже него ГНОМ 2.29, са КДЕ 4.4 користећи највише РАМ-а у односу на поменути десктоп.[13][14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ XFree86 Official Website Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. октобар 2003) line 5
- ^ Cygwin/X website
- ^ Xming project homepage on SourceForge
- ^ Official websites of GNOME and KDE
- ^ а б Excerpts from official websites
- ^ Analysis of source code tells the programming language used
- ^ Dependency list for metapackages
- ^ Reported apt-get installation size on a very basic Debian system with X
- ^ Official Nautilus screenshots page
- ^ [1][мртва веза]
- ^ Fluxbox official website Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. мај 2008) line 15
- ^ „Linux leaps toward KDE/GNOME compatibility”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 28. 11. 2015.
- ^ Larabel, Michael.
- ^ RAM use of LXDE vs Xfce in Porteus again confirms that LXDE is about 1/2 of that of Xfce
