Ово је породично стабло династије Омејада, чије је име изведено из имена оснивача династије, Умаје ибн Абд Шемса. Умајин праунук, Муавија I је основао Омејадски халифат 661. године, те је преселио престоницу у Дамаск, Сирију. Суфијанидски огранак којем је Муавија припадао није успео да приграби власт након абдицирања Муавије II 684. године. Власт је прешла у руке Марвана I, који је наставио да управља халифатом све до свргавања Омејада са власти, њиховог масакрирања и доласка Абасида 750. године. Омејадски принц Абдурахман I је успео да пребегне на Иберијско полуострво, где је успоставио независни емират са престоницом у Кордоби. Његови наследници су наставили да владају у Кордоби, да би Абдурахман III уздигао овај емират до статуса халифата 929. године. Халифат у Кордоби се распао на неколико независних таифа (мала исламска краљевства) 1031. године, што је довело до краја омејадске владавине.