Потисје (област)
Потисје, као географска област може имати два значења:
- У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;
- У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.
Потисје у Србији
[уреди | уреди извор]Потисје чини северни део Републике Србије и у целости је оквиру Аутономне покрајине Војводине. Река Тиса дели Потисје на бачки (западни) и банатски (источни) део.
Природни услови
[уреди | уреди извор]Српско Потисје је најнижи део веће области Потисја и обухвата доњу петину тока Тисе. Оно почиње на мађарско-српској граници код села Ђала и завршава се ушћем реке Тисе у Дунав код Старог Сланкамена.
Рељеф: Потисје у Србији је изразито равничарски предео, надморске висине од 75 до 100 метара. Једини покренутији део је Тителски брег, висине до 130 метара.
Воде: Дужина тока Тисе у Србији је 164 км и у потпуности је пловна. Тиса је у српском делу права равничарска река спорог тока, са много талога и муља. Сходно томе, река је некада била веома кривудава, са низом меандара, који су у прошлости пресечени у циљу лакше пловидбе. Поред тога, уз реку постоји низ мртваја и мочварних подручја.
Једина важна притока реке Тисе у Србији је Бегеј, док су остали токови занемарљивог значаја. Код Бечеја реку пресеца Канал Дунав—Тиса—Дунав.
Биљни и животињски свет: Тиса је позната и по природној појави Цветања Тисе. Неколико дана у години (током јуна) милиони инсеката Тиски цвет (Palingenia longicauda) излазе на реку, где се размножавају. Њихов живот траје само током тог раздобља.
Друштвени услови
[уреди | уреди извор]Потисје данас спада у развијеније делове Србије, али истовремено и са веома лошом демографском сликом.
Становништво: Последњих деценија Потисје, мада једно од најразвијенијих подручја у Србији, има значајан пад становништва, узрокован негативним природним прираштајем и исељавањем становништва ка већим градовима у ширем окружењу (Београд, Нови Сад, Сегедин, Будимпешта).
Становништво Потисја је етнички мешовито и подељено је између Срба и Мађара, уз словачку, ромску и румунску мањину. Срби чине већину у доњем делу Потисја: Жабаљ (86%), Тител (85%), Зрењанин (74%) и Нови Бечеј (69%), док у северном делу чине већину у Кикинди (76%) и Новом Кнежевцу (59%). Мађари су претежно становништво горњег дела Потисја: Кањижа (86%), Сента (81%), Ада (77%) и Чока (52%). Бечеј, смештен тачно у средини Потисја нема већину, већ је становништво подељено између Мађара (49%) и Срба (41%).
Општине у Бачкој су:
Општине у Банату су:
Насеља: Насеља у Потисју су махом велика спрам насеља у другим деловима Србије. Претежан део становништва живи у градским насељима, од којих су најзначајнија Зрењанин, Кикинда, Бечеј и Сента.
Историја
[уреди | уреди извор]
Први помени подручја Потисја везују се за 1. век, када староримски историчар Плиније описује дати предео под називом Патисус (Pathissus).
Најважнији део историјског помињања појма везан је за некадашњу Потиско-Поморишку границу, део Војне границе на подручју Потисја и Поморишја. Потиско-Поморишка граница трајала је у раздобљу 1702-1751. и била је претежно насељена Србима-граничарима. После укидања границе 1751. године значајан број Срба се исељава у јужни део Русије (Славеносрбија и Нова Србија), док су на њихово место насељавали Мађари. Да би спречила исељавање становништва Хабзбурговци дају повластице, тј. стварају Потиски округ са седиштем у Бечеју. Дате повластице биле су потврђиване 1759, 1774. и 1800. Потиски округ је трајао до 1848. године.
Види још
[уреди | уреди извор]- Потиски округ
- Тиса
- Бачка
- Банат
- Војводина
- Потиско-Поморишка граница
- Великокикиндски диштрикт
- Поморишје
Литература
[уреди | уреди извор]- Музеј Војводине (2003). Potiska i Pomoriška vojna granica (1702-1751), Нови Сад: Музеј Војводине.
- Поповић, Д. (1990). Срби у Војводини: књиге 1-3, Нови Сад.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www.insiderserbia.com Туристички портал "insiderserbia" - Потисје Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2012)
