Пољопривреда је доминантна привредна грана Социјалистичке Републике Вијетнам. Иако се индустрија у држави активно развија задњих деценија, више од 50% становништва је и даље запослено у примарном, тј. пољопривредном сектору. Удео пољопривреде у БДП је -21%.
Пољопривредни производи заузимају истакнуто место у вијетнамском извозу и приходима државног буџета - око 70% пољопривредних производа се продаје у иностранству. Присуство у земљи великих површина необрађених девичанских земљишта и незапослених становника у пренасељеним селима оставља пољопривреди пуно места за развијање.
У 2008. години је усвојена резолуција Централног комитета Комунистичке партије Вијетнама, бр. 26 - „О изградњи пољопривреде, сељаштва и села у Вијетнаму“ [5], којом су бивали постављени задаци за модернизацију села и пољопривреде, укључујући:
Планирано је да до 2020. године 50% сеоских заједница спада у датим карактеристикама „новог села“ [7] .
Данас готово 40% заједница живи без струје, трећина путева остаје неасфалтирана, а многе сеоске породице баве се традиционалним ратарством користећи снагу домаћих животиња (углавном бивола).
Традиционалне методе пољопривреде су посебно оштре и жилаве у планинским пределима у местима где живе представници националних мањина.
До 90% фарми у селу су приватне (породичне) и већина имају размеру од једног до неколико хектара (у узгоју пиринча). Такође мали број радника ради у великим државним фармама. Истовремено са Покретом за ново село, влада и Комунистичка партија започеле су курс ка стварању великих пољопривредних задруга новог типа, или „производних група“, названих по распореду великих поља. [8]
„Велика поља“, која су обрађена савременом технологијом, не омогућавају само смањење трошкова пољопривредника и повећање приноса пиринча, већ омогућавају и његов квалитет и конкурентност на светском тржишту, тако да породице које су своје парцеле комбиновали на „великим пољима“, добијају подршку од државе и предузећа за извоз пиринча у виду обезбеђивања семена пиринча високог квалитета, ђубрива, пестицида, пољопривредних машина, агронома и других стручњака по цени.
Сточарство у Вијетнаму је слабије развијено од ратарства. Узгајају се свиње (29 милиона грла), краве (6 милиона), биволи (3 милиона), козе и овце. Развија се и живина (иако умире од епидемије „птичијег грипа“), пчеларство, производња млека и узгој музних крава, што значи да Вијетнам добија новију индустрију
Лове се туне, пангасиус-рибе, смуђеви, лист-рибе, пљоснатице, ајкуле, хоботнице, шкампи, остриге, лигње, ракови. Шкампи и јастози се узгајају на посебним акваријумским фармама, сконцентрисаним углавном у југу земље.
Вијетнамска риболовна флота броји десетине хиљада бродова и чамце, али углавном и оним са малим тонажама, која се баве приобалним риболовом. Океански риболов још није развијен. Главно риболовно подручје Вијетнамских рибловаца је Источно (Јужно Кинеско) море. Постоје сукоби са Кином и другим земљама региона због разграничења економских зона [9], као и сукоби и колизије између кинеских и вијетнамских судова. Слатководни риболов (сом, смуђ, панагиус, тилапија) се обавља у реци Меконг, њеним притокама и рукавима.