Прајекта

Прајекта или Праиекта је била нећака византијског цара Јустинијана И (р. 527–565) по крви и његове царице Теодоре по удаји.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Прајекта је била ћерка Вигилантије и Дулцидија (или Дулцисима), односно сестре и зета цара Јустинијана I. Такође је била сестра каснијег византијског цара Јустина II (р. 565–578) и патриција Марцела . [1]

У почетку је била удата за патриција Ареобинда, сенатора племенитог порекла. [2] Године 545, пошто је ситуација у Африци измакла контроли након Соломонове смрти и његове замене његовим неспособним нећаком Сергијем, Ареобинд је, иако није имао претходног војног искуства, послат тамо са малим снагама. [3][4]

Ареобинд је постављен за заједничког команданта са Сергијем, али двојица генерала се нису сложила, што је било предвидљиво катастрофално за византијске царске напоре: царске снаге су тешко поражене код Такије, иако су успеле да убију побуњеника Стоца . Након тога, Сергије је смењен, а на његово место постављен је Ареобинд. [5] [6] Убрзо је, међутим, (марта 546. године), убијен у војној побуни коју је предводио Гунтарик, дукс Нумидие . Праекта и њена снаја су послате на сигурно у утврђени манастир у Картагини, али када је Гунтарик преузео град, одатле су уклоњене. Гунтарик, који је вероватно намеравао да се ожени Прајектом, држао ју је у кућном притвору, али се према њој добро понашао. [6] [7]

После Гунтариковог убиства од стране Јермена Артабана у мају и обнове византијске царске власти, Прајекта га је наградила великом сумом новца и верила се са њим. Када се вратила у Цариград, Артабан ју је пратио, али је царица Теодора открила да је он већ ожењен и забранила је заједницу. [6] [8] Артабана је ова афера разбеснела и то је допринело његовој умешаности у неуспелу заверу за свргавање цара Јустинијана I крајем 548. године. [9][10]

Прајекта је уместо тога удата за Јована, сина Помпеја и унука Ипатија, [11] брака који се остварио негде 546–548. године. [12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 428, 816, 1048
  2. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 107, 1048
  3. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 107
  4. ^ Bury 1923, Volume 2, pp. 145–146
  5. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 108
  6. ^ а б в Bury 1923, Volume 2, p. 146
  7. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 1048
  8. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 127–128, 1048
  9. ^ cf. Bury 1923, Volume 2, pp. 67–69
  10. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 128
  11. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 665.
  12. ^ Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 664, 1049

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]