Предраг Тасовац

Предраг Тасовац
У улози Тасе Бркића у серији „Позориште у кући
Лични подаци
Датум рођења(1922-08-09)9. август 1922.
Место рођењаШамац, Краљевина СХС
Датум смрти22. септембар 2010.(2010-09-22) (88 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ЗанимањеФилмски глумац
Породица
ДецаИван Тасовац
Рад
Активни период1947—2005
Битна улогаЛуде године — комшија
Црни снег — правник Срђан Делић
Варљиво лето '68 — господин Илић
Рађање радног народа — корумпирани благајник
Нож — Гартнер
Веза до IMDb-а
Поштанска марка посвећена Предрагу Тасовцу

Предраг Тасовац (Шамац, 9. август 1922Београд, 22. септембар 2010) био је српски глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 9. августа 1922. у Шамцу, у Краљевини СХС. Гимназију је завршио у Београду, студирао најпре на Економском, а потом књижевност на Филозофском факултету. Пресудила је, ипак, склоност ка глуми којом је почео да се бави средином четрдесетих година 20. века, најпре у Народном позоришту у Београду, па у Културној екипи Прве пролетерске дивизије. Године 1947. постаје члан Београдског драмског позоришта, да би се 1953. вратио у национални театар, којем је остао веран до последњег дана.

Занимљиво је да му је наш нобеловац Иво Андрић поклонио његово родословно стабло, које је нашао у Дубровачком архиву. У тим списима нашао се и податак да је неки шпански племић још у 15. веку дошао са армадом у Боку которску и заљубио се у лепу Бокељку из племена Тасовац. Да би могли да се венчају, цела породица Тасовац је добила шпанско племство.[1]

Играо је како у матичном Народном позоришту у Београду, тако и на сцени Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Позоришта на Теразијама, Дечјег позоришта „Бошко Буха”, Хрватског народног казалишта у Осијеку, у многим представама које су извођене у оквиру Дубровачких летњих игара, где је остварио бројне улоге. Публика ће се сећати његовог Стива у представи „Ана Карењина”, Степана Астахова у „Тихом Дону”, Клаудија у „Хамлету", Мигајева у остварењу „Таленти и обожаваоци”, Шјор Иже у „Рибарским свађама”, пуковника Пикеринга у „Пигмалиону”.

Такође је играо и у великом броју телевизијских драма, у тв серијама, а остварио је и двадесетак филмских улога. Свој први филм Сви на море снимио је 1952.

Преминуо је 22. септембра 2010. године у Београду.[2]

Отац је Ивана Тасовца, пијанисте, директора Београдске филхармоније, и бившег министра културе и информисања Републике Србије.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Добитник је више признања и сталешких награда, међу којима и Плакете Народног позоришта у Београду, највећег признања које ова кућа додељује.
1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ Укупно
Дугометражни филм 1 8 4 3 3 1 20
ТВ филм 0 19 16 4 5 1 45
ТВ серија 0 6 2 10 3 2 23
ТВ мини серија 0 0 1 2 1 0 4
Кратки филм 1 0 0 0 0 0 1
Укупно 2 33 23 18 12 4 93
Год. Назив Улога
1950-е ▲
1952. Сви на море (ТВ)
1953. Пожари у граду (кратак филм)
1960-е ▲
1960. Силан човек (ТВ)
1961. Хеда Габлер (ТВ)
1961. Нема непознатих острва (ТВ)
1962. Сектор Д (ТВ)
1964. Постајем човек (ТВ)
1964. Месје Боден иде на посао (ТВ)
1964. Инсталатер Стукс (ТВ)
1964. Марш на Дрину Новотни, аустријски официр
1964-1966. Код судије за прекршаје (серија)
1965. Акција епеј (ТВ)
1966. Лола Ђукић и Новак Новак
1966. Провод (ТВ)
1966. Црни снег (серија) Правник Срђан Делић
1966. Штићеник Директор телевизије
1967. Посета малој планети (ТВ)
1967. Нож Гартнер
1967. 104 стране о љубави (ТВ)
1967. Терговци (ТВ) Грк Деметри Кода
1967. Регинин сат (ТВ)
1967. Јелена Ћетковић (ТВ) Вук
1967. Дим Фридрих
1968. Тишина (ТВ)
1968. Операција Београд Лекар
1968. Слепи миш (ТВ)
1968. Ледено љето (ТВ)
1968. Самци (ТВ серија)
1968. Три сата за љубав Газда
1968. Максим нашег доба (серија)
1968. Сачулатац (серија)
1969. Величанствени рогоња (ТВ) Конте
1969. Преко мртвих (ТВ) Господин Мика
1969. Рађање радног народа (серија) Корумпирани Благајник
1970-е ▲
1970. Србија на Истоку (ТВ)
1970. Седам писара (ТВ)
1970. Случај Опенхајмер (ТВ)
1970. Француски без муке (ТВ)
1971. Чедомир Илић (серија) Министар
1972. Пораз (ТВ филм)
1972. Сарајевски атентат (ТВ) Бранилац Васе Чубриловића
1972. Ћу, ћеш, ће (мини-серија)
1973. Несрећа (ТВ)
1973. Милојева смрт (ТВ) Судија
1973. Позориште у кући (серија) Таса Бркић
1974. Црна листа (ТВ) Господин Хикман
1974. Одлазак Дамјана Радовановића (ТВ) Урош Јездимировић
1974. Девојка бржа од коња (ТВ)
1974. СБ затвара круг
1974. Позориште у кући 2 (серија) Таса Бркић
1975. Позориште у кући 3 (серија) Таса Бркић
1976. Невидљиви човек (ТВ) Пероња
1976. Човек који је бомбардовао Београд (ТВ) Генерал Јосеф Киблер
1977. Луде године (филм) Комшија
1977. Операција (ТВ)
1978. Није него Глумац
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Мајор
1978. Најлепше године (ТВ)
1979. Слом (серија) Доктор Раденко Станковић
1980-е ▲
1980. Десет најлепших дана (ТВ)
1980. Повратак отписаних Мајор Петровић
1981. Смрт пуковника Кузмановића (ТВ) Христивоје, муж Јеленин
1981. Лаф у срцу Адвокат
1981. На рубу памети (ТВ)
1981. Светозар Марковић
1981. Луде године (ТВ)
1981. Седам секретара СКОЈ-а
1981-1982. Приче преко пуне линије (серија) Примаријус
1982. Тесна кожа Лекар
1984. Варљиво лето '68 Господин Илић
1984. Варљиво лето ’68 (ТВ серија) Господин Илић
1984. Не тако давно (мини-серија)
1984. Позориште у кући 5 (серија) Таса Бркић
1984. Бањица (ТВ серија)
1986. Сиви дом (серија) Сојкин отац
1988. Четрдесет осма — Завера и издаја (мини-серија) Комшија Јеремић
1988. Вук Караџић (серија)
1989. Мистер Долар (ТВ) Професор
1990-е ▲
1990. Јастук гроба мог (мини-серија) Франческо Соаве
1991. Апис (ТВ)
1991. Конак (ТВ)
1993. Рај (ТВ) Варошки прота
1993. Срећни људи (серија) Професор Сукљашевић
1995. Крај династије Обреновић (серија) Вукашин Петровић
1995. Тераса на крову Тенор
1996. Очеви и оци (ТВ) Милутин Медаковић
1995-1996. Срећни људи 2 (серија) Професор Сукљашевић
1996-1997. Горе доле (серија) Старији композитор
1998. Кнез Михаило (ТВ)
1998. Буре Барута Стари човек
1999. Рањена Земља Драгољуб Максимовић
2000-е ▲
2001. Све је за људе
2002. Наша мала редакција (серија)
2004. Лифт (серија) Вереник
2005. У ординацији (ТВ) Старац

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Pijanista drži reč, NIN
  2. ^ Преминуо Предраг Тасовац, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]