Презасићеност нафтом 1980-их

Презасићеност нафтом из 1980-их била је значајан вишак сирове нафте узрокован падом потражње након енергетске кризе из 1970-их. Светска цена нафте је достигла врхунац 1980. године на преко 35 америчких долара по барелу (што је еквивалентно 134 $ по барелу по прорачуну на основу курса из 2024. године, када се коригује за инфлацију); пао је 1986. са 27 долара на испод 10 долара ( 77 долара на 29 долара у доларима из 2024).[1][2] Презасићеност је почела раних 1980-их као резултат успорене економске активности у индустријским земљама због криза из 1970-их, посебно 1973. и 1979. године, и штедње енергије подстакнуте високим ценама горива.[3] Реална вредност нафте у доларима из 2004. прилагођена инфлацији пала је са просечних 78,2 долара у 1981. на просечних 26,8 долара по барелу 1986.

У јуну 1981. Њујорк тајмс је објавио да је стигла „презасићеност нафтом“[4] а Тајм је навео да „свет привремено лебди у преобиљу нафте“.[5] Међутим, Њујорк тајмс је следеће недеље упозорио да је реч „презасићеност“ погрешна и да су привремени вишкови донекле снизили цене, али су цене и даље биле знатно изнад нивоа пре енергетске кризе.[6] Ово осећање је одјекнуло у новембру 1981, када је извршни директор Ексона такође окарактерисао презасићеност као привремени вишак и да је реч „презасићеност” пример „наше америчке склоности претераном језику”. Написао је да је главни узрок презасићености опадање потрошње. У Сједињеним Државама, Европи и Јапану потрошња нафте је пала за 13% од 1979. до 1981, „делимично, као реакција на веома велико повећање цена нафте од стране Организације земаља извозница нафте и других извозника нафте“, настављајући да тренд започет током повећања цена 1973. године.[7]

После 1980. године, смањена потражња и повећана производња изазвали су презасићеност светског тржишта. Резултат је био шестогодишњи пад цене нафте. Само током 1986. године цена нафте је преполовљена.[1]

OPEC, не-OPEC и светска производња нафте, 1973–2004[8]

Последице

[уреди | уреди извор]
Флуктуације нето прихода од извоза нафте ОПЕК-а од 1972.[9][10]

Колапс цена нафте из 1986. погодовао је земљама које су потрошачи нафте као што су Сједињене Државе и Јапан, земљама у Европи и земљама у развоју, али је представљао озбиљан губитак прихода за земље које производе нафту у северној Европи, Совјетски Савез и ОПЕК.[тражи се извор]

Мексико је имао економску и дужничку кризу 1982.[11] Венецуеланска економија се смањила и ниво инфлације (инфлација потрошачких цена) је порастао, остајући између 6 и 12% од 1982. до 1986.[12][13] Чак је и економска моћ Саудијске Арабије била значајно ослабљена.[тражи се извор]

Презасићеност је усмерила Алжир у економску рецесију и директно утицала на политику:[14] ауторитарни режим Чадлија Бенџедида морао је да направи компромис са исламском опозицијом 1984. и да започне економске реформе разбијајући социјализам 1987. године. После октобарских нереда 1988. два пута је реформисао устав, либерализовао политички простор усред све већег незадовољства, а војска га је збацила са функције након што је његова странка изгубила прве вишестраначке изборе од исламиста.[тражи се извор]

Совјетски Савез је постао велики произвођач нафте пре презасићености. Пад цена нафте допринео је коначном колапсу нације.[15][16]

У Сједињеним Државама, домаћа истраживања и број активних бушаћих платформи су драматично смањени. Крајем 1985. било је скоро 2.300 платформи за бушење бунара; годину дана касније, било их је једва 1.000.[17] Број америчких произвођача нафте смањен је са 11.370 у 1985. на 5.231 у 1989. години, према подацима Независне нафтне асоцијације Америке.[18] Произвођачи нафте су се уздржавали од потраге за новим нафтним пољима из страха да ће изгубити на својим инвестицијама.[19] У мају 2007. компаније попут ExxonMobil-а нису ни изблиза улагале у проналажење нове нафте као што су то учиниле 1981.[20]

Канада је одговорила на високе цене енергије 1970-их Националним енергетским програмом (НЕП) 1980. године. Програм је био на снази до 1985. године.[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Hershey Jr., Robert D. (30 December 1989).
  2. ^ Mouawad, Jad (8. 3. 2008). „Oil Prices Pass Record Set in '80s, but Then Recede”. The New York Times. Приступљено 20. 4. 2010. 
  3. ^ „Oil Glut, Price Cuts: How Long Will They Last?”. U.S. News & World Report. 89 (7). 18. 8. 1980. стр. 44. 
  4. ^ Hershey Jr., Robert D. (21. 6. 1981). „How the Oil Glut Is Changing Business”. The New York Times. Приступљено 30. 12. 2015. 
  5. ^ Byron, Christopher (22. 6. 1981). „Problems for Oil Producers”. Time. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. Приступљено 19. 1. 2008. 
  6. ^ Yergin, Daniel (28. 6. 1981). „The Energy Outlook; Lulled to Sleep by the Oil Glut Mirage”. The New York Times. 
  7. ^ Garvin, C. C., Jr. (9. 11. 1981). „The Oil Glut in Perspective”. Oil & Gas Journal. Annual API Issue: 151. 
  8. ^ EIA – International Energy Data and Analysis
  9. ^ „OPEC Revenues Fact Sheet”. US Energy Information Administration. 10. 1. 2006. Архивирано из оригинала 7. 1. 2008. г. 
  10. ^ „OPEC Revenues Fact Sheet”. U.S. Energy Information Administration. 14. 6. 2016. Приступљено 25. 8. 2016. 
  11. ^ Ruiz, Ramón Eduardo (2010). Mexico: Why a Few are Rich and the People Poor. Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press. стр. 165. ISBN 978-0-520-26235-5. 
  12. ^ Heritage, Andrew (децембар 2002). Financial Times World Desk Reference. Dorling Kindersley. стр. 618—621. ISBN 9780789488053. 
  13. ^ "Venezuela Inflation rate (consumer prices)".
  14. ^ „A political economy of low oil prices in Algeria”. 
  15. ^ Gaidar, Yegor (април 2007). „The Soviet Collapse: Grain and Oil” (PDF). American Enterprise Institute. „Oil production in Saudi Arabia increased fourfold, while oil prices collapsed by approximately the same amount in real terms. As a result, the Soviet Union lost approximately $20 billion per year, money without which the country simply could not survive.” 
  16. ^ McMaken, Ryan (7. 11. 2014). „The Economics Behind the Fall of the Berlin Wall”. Mises Institute. „High oil prices in the 1970s propped up the regime so well, that had it not been for Soviet oil sales, it's quite possible the regime would have collapsed a decade earlier.” 
  17. ^ Gold, Russell (13. 1. 2015). „Back to the Future? Oil Replays 1980s Bust”. The Wall Street Journal. Приступљено 16. 1. 2016. [мртва веза]
  18. ^ Penty, Rebecca; Shauk, Zain (21. 1. 2015). „Crude Collapse Has Investors Braced for '80s-Like Oil Casualties”. Bloomberg. Приступљено 16. 1. 2016. 
  19. ^ „Oil, Oil Everywhere”. Forbes. 24. 7. 2006. Архивирано из оригинала 8. 1. 2008. г. Приступљено 6. 1. 2008. 
  20. ^ Fox, Justin (31. 5. 2007). „No More Gushers for ExxonMobil”. Time. Архивирано из оригинала 13. 1. 2008. г. Приступљено 8. 1. 2008. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • World Hydrocarbon Markets: Current Status, Projected Prospects, and Future Trends, (1983), By Miguel S. Wionczek. ISBN 0-08-029962-8.
  • The Oil Market in the 1980s: A Decade of Decline, (1992), by Siamack Shojai, Bernard S. Katz, Praeger/Greenwood. ISBN 0-275-93380-6.