Прњавор (Шабац)

За друге употребе, погледајте Прњавор (вишезначна одредница).
Прњавор
Црква Светог Илије у Прњавору
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаШабац
Становништво
 — 2022.3.324
Географске карактеристике
Координате44° 41′ 34″ С; 19° 23′ 11″ И / 44.692666° С; 19.3865° И / 44.692666; 19.3865
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина92 m
Прњавор на карти Србије
Прњавор
Прњавор
Прњавор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15306
Позивни број015
Регистарска ознакаŠA

Прњавор је насељено место у Србији у граду Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 3.324 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Прњавор коју су чинила насељена места: Бела Река, Дуваниште, Липолист, Петковица, Петловача, Прњавор, Рибари, Скрађани, Слепчевић, Змињак (после укидања општине припојени општини Шабац); Чокешина и Ново Село (после укидања општине припојени Општини Лозница).

У селу се налази Спомен капела са костурницом, која представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. У Прњавору је рођен Драгутин Лазаревић Цакан, југословенски атлетичар, државни рекордер у скоку удаљ и државни репрезентативац.

Историја

[уреди | уреди извор]

На почетку Првог светског рата место је било на удару аустроугарске "казнене експедиције", током које страдало на ужасан начин много Срба - недужних немоћних цивила. Ту је убијено и спаљено претходно измасакрираних 352 становника. А били су то пре свега старци, жене и деца.[1] Прњаворска православна црква задужбина Михаила Самуровића трговца је претворена тада у огањ. Аустроугарски војници су претходно у њу дотерали, сурово убили а затим све запалили. У цркви је изгорео и народни посланик старац Павле Самуровић. И кућа Петра Попадића је завршила на исти начин; све укућане и комшије су живе запалили. Од 30 чланова задруге Попадић преживела су само три младића - одсутна војника.[2] У кући мештанина Милутиновића 16. августа 1914. спаљено је 96 лица.[3] Село Прњавор је тог августа 1914. године било уништено.[4] Комисија за истраживање покоља у Прњавору извршила је убрзо увиђај и саставила извештај.[5] Швајцарац, др Арчибалд Рајс је као велики стручњак криминолог истражио то незамисливо насиље и објавио га свету.

Године 1934. краљ Александар I Карађорђевић је одликовао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена "места мученике" Шабац и Прњавор. Југословенски владар је посетио село и лично предао орден. Било је то у поводу обележавања стравичних догађаја из ратне 1914. године. У спомен-костурници у Прњавору пренете су кости прњаворских мученика са разних локација (и Лешнице). Извршиоци гнусних злочина, током којих су убијана деца и жене из Прњавора, били су војници 42. "Вражје" домобранске дивизије, прецизније - из 25. хрватског домобранског пука. На спомен-плочи уклесана су 621 имена - поред несрећних цивила ту су сахрањени и изгинули српски војници.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Споменик НОБ-а
    Споменик НОБ-а
  • Зграда
    Зграда
  • Зграда школе
    Зграда школе
  • Споменик на месту спаљене школе у Првом св. рату
    Споменик на месту спаљене школе у Првом св. рату
  • Споменик на месту спаљене куће у Првом св. рату
    Споменик на месту спаљене куће у Првом св. рату
  • Споменик Арчибалда Рајса на месту стрељања у Првом св. рату
    Споменик Арчибалда Рајса на месту стрељања у Првом св. рату

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Прњавор живи 3553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 3.014
1953. 3.390
1961. 4.100
1971. 4.538
1981. 4.892
1991. 4.718 4.587
2002. 4.464 4.733
2011. 3.931
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
 4.389 98,31%
Роми
  
 36 0,80%
Црногорци
  
 4 0,08%
Муслимани
  
 4 0,08%
Хрвати
  
 3 0,06%
Руси
  
 3 0,06%
Југословени
  
 3 0,06%
Чеси
  
 1 0,02%
Украјинци
  
 1 0,02%
непознато
  
 10 0,22%


Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 19
  
  
 22
80+ 28
  
  
 38
75—79 50
  
  
 90
70—74 113
  
  
 136
65—69 117
  
  
 178
60—64 116
  
  
 121
55—59 104
  
  
 106
50—54 130
  
  
 151
45—49 195
  
  
 168
40—44 169
  
  
 155
35—39 157
  
  
 134
30—34 148
  
  
 129
25—29 171
  
  
 158
20—24 177
  
  
 150
15—19 153
  
  
 154
10—14 126
  
  
 120
5—9 137
  
  
 117
0—4 108
  
  
 119
Просек : 38,1 40,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 656 735 996 1.135 1.316 1.335 1.322
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 227 298 215 232 175 108 36 13 4 14 3,38
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.847 575 1.143 68 54 7
Женски 1.890 325 1.169 348 44 4
УКУПНО 3.737 900 2.312 416 98 11
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.004 440 0 0 96
Женски 512 307 0 0 28
УКУПНО 1.516 747 0 0 124
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 15 142 93 23 63
Женски 1 1 55 11 8
УКУПНО 16 143 148 34 71
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 11 25 10 14
Женски 0 2 5 28 48
УКУПНО 0 13 30 38 62
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 0 0 53
Женски 6 0 0 12
УКУПНО 25 0 0 65

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Време", Београд 2. децембар 1934.
  2. ^ "Правда", Београд 3. јун 1934.
  3. ^ Перо Симић: "Тито и Срби", Београд 2016.
  4. ^ "Стража", Београд 14. август 1914.
  5. ^ "Правда", Београд 22. август 1914.
  6. ^ "Време", Београд 5. јун 1934.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]