Ратно стање

Ратно стање је посебно правно стање у држави која је у рату. То значи да на сцену ступају посебни ратни закони и њихово кршење изазива далеко озбиљније последице по прекршиоца него у мирнодопском стању. На пример неодазивање на војни позив у миру доноси у најгорем случају затворску казну, док у рату последица може бити и смртна казна и то по „кратком поступку“, без права жалбе и сл...

Током ратног стања ограничава се слобода говора, кретања и друге грађанске слободе.

Ратно стање проглашава особа са највишим звањем и угледом у држави. (Краљ, Председник Републике...)

Пре увођења ратног стања обично, ако има времена, пре напада непријатеља, претходи стање непосредне ратне опасности

У Србији

У бившој СР Југославији, ратно стање је заведено само једном, 24. марта 1999. године, након почетка НАТО бомбардовања, и то након што је претходног дана заведено стање „непосредне ратне опасности“, услед наређења генералног секретара НАТО-а, Хавијера Солане да се отпочне са акцијом. Уредбом владе Црне Горе, овакво стање се није односило на ову републику, услед малих дејстава.