Ревидирани исход трауме

Ревидирани исход трауме
Сврхафизиолошки систем бодовања

Ревидирани исход трауме (РИТ) или ревидирани систем бодовања трауме је физиолошки систем бодовања заснован на почетним виталним знацима пацијента са атраумом.[1] Он је дизајниран за теренску тријажу пацијената који су значајно повређени и захтевају трансфер у центар за трауму.[2]

Нижи резултат указује на већу тежину трауме (повреде).[3] РИТ се се широко користи за одлуке о тријажи, јер на основу њега пацијенти добијају оцену од 0 до 4 за , појединачно за Глазговску скалу коме, систолни крвни притисак и респираторну фреквенцију, па на основу тога пацијенте са комбинованим резултатом < 11 треба одмах упутити у центар за трауму.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ревидирани исход трауме је развијен 1970-их година и укључује респираторни фреквенцију, систолни крвни притисак и Ревидирану скалу коме. Иако има добру корелацију са прогнозом, како РИТ захтева прорачунску табелу јер се коефицијенти примењују на физиолошке варијабле[тражи се извор] , нешто касније развијена је поједностављена верзија (Т-РИТ).[4]

Примена у тријажи

[уреди | уреди извор]

Озбиљне повреде су водећи узрок смрти у свету и повезане су са значајним људским и друштвеним оптерећењем у смислу инвалидитета, трошкова и губитка продуктивности.[5][6],.[тражи се извор] Превенција трауме и организација збрињавања трауме је прави изазов за наша друштва, јер утиче на прогнозу. Тешка повреда се појављује (или би требало да се појави) као прави јавноздравствени проблем који остаје осетљив на различите нивое мера превенције укључујући:

  • примарну превенцију (превенцију догађаја),
  • секундарну превенцију (смањење тежине(а) повреде која је резултат догађаја),
  • терцијарну превенцију (оптимизација исхода повезаног са догађајем од његовог настанка).[тражи се извор]

Систем трауме је структуриран око прехоспиталног почетног управљања и тријаже, као и болничке неге и рехабилитације, који су повезани са подучавањем и истраживањем, унутар дефинисаног географског подручја интегрисаног у регионални систем јавног здравља.[6] Већ деценију се показало да је примена система трауме ефикасна у многим деловима света, посебно у Северној Америци, али иу другим земљама као што су Немачка, Аустралија, Холандија и Израел [7] У Француској је развој мрежа почео пре отприлике пре двадесет година у региону Рона-Алпи са мрежама „СОС-Траума”.[8] Циљ је на крају био да се пацијенти усмере у болницу са ресурсима и искуством неопходним за лечење њихових повреда.

Добијање резултата РИТ

[уреди | уреди извор]

Ревидирани исход трауме је изведен из две раније верзије тријажних резултата, Индекса тријаже и резултата трауме. РИТ има три варијабле:[9]

Иако има добру корелацију са прогнозом, међутим да би се добио резултат потребна је применити прорачунску табелу јер се коефицијенти примењују на физиолошке варијабле, односно РИТ је збир сваке променљиве помножен са пондерисаним коефицијентом.[9]

РИТ = 0,9368 (ГСК) + 0,7326 (СКП) + 0,22908 (БР)

где је,

ГСК - Глазговска скала коме

СКП - систолни крвни притисак,

БР - број респиурација.

Утврђено је да ове варијабле статистички корелирају са преживљавањем и морталитетом. Већи РИТ је повезан са већом шансом за преживљавање. Повређеном пацијенту са РИТ скором од 11 или нижим препоручује се лечење у одређеном центру за трауму.

Опсег резултата је 0–12.

У СТАРТ тријажи, пацијент са РИТ резултатом од:

  • 12 је означен као одложен,
  • 11 је хитан,
  • 3–10 је непосредан.

Они који имају РИТ испод 3 проглашавају се мртвима и не би требало да добију одређену негу јер је мало вероватно да ће преживети без значајне количине ресурса.

Бодовање

[уреди | уреди извор]

Резултат бодовања су следећи:[10]

Глазговска скала коме
ГСК Поени
15–13 4
12–9 3
8–6 2
5–4 1
3 0
Систолни крвни притисак
СКП Поени
>89 4
76–89 3
50–75 2
1–49 1
0 0
Број респирација
БР Поени
10-29 4
>29 3
6–9 2
1–5 1
0 0

Вредности за РИТ су у опсегу од 0 до 7,8408.

РИТ је у великој мери пондерисан према Глазговској скали коме да би се компензовале тешке повреде главе без мултисистемских повреда или великих физиолошких промена.

Предложен је да праг РИТ-а < 4 буде намењен пацијентима које треба лечити у трауматолошком центру, иако ова вредност може бити донекле ниска.

Педијатријска скала РИТ

[уреди | уреди извор]
Телесна тежина (кг) Проходност дисајних путева Систолни крвни притисак (мм Хг) Стање свести Присуство рана Повреде коштаног система Број бодова
>20 спонтано дисање >90 свесни без повреда одсутан +2
10-20 не захтева инвазивне методе 50-90 поспани лакше повреде затворени преломи +1
<10 захтева инвазивне методе <50 кома опсежне ране отворени или вишеструки преломи -1

Код опсега бодовања од -6 до +12 поена, резултат од 8 поена или мање указује на значајан ризик од смрти. Код пацијената са бројем поена испод 0, стопа морталитета је близу 100%.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Champion HR, Sacco WJ, Carnazzo AJ, Copes W, Fouty WJ (септембар 1981). „Trauma score”. Crit. Care Med. 9 (9): 672—6. PMID 7273818. S2CID 43575972. doi:10.1097/00003246-198109000-00015. 
  2. ^ VanDerHeyden, Nicole; Cox, Thomas B. (2024), Trauma scoring, Elsevier, стр. 7.e36—7.e40, ISBN 978-0-323-69787-3, Приступљено 2024-09-30 
  3. ^ Taber, Clarence Wilbur; Venes, Donald (2009). Taber's cyclopedic medical dictionaryСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. F a Davis Co. стр. 2366. ISBN 978-0-8036-1559-5. 
  4. ^ David, Jean Stéphane; Bouzat, Pierre; Raux, Mathieu (2019). „Evolution and organisation of trauma systems”. Anaesthesia Critical Care & Pain Medicine. 38 (2): 161—167. ISSN 2352-5568. doi:10.1016/j.accpm.2018.01.006. 
  5. ^ Nathens, Avery B; Brunet, Fabrice P; Maier, Ronald V (2004). „Development of trauma systems and effect on outcomes after injury”. The Lancet. 363 (9423): 1794—1801. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(04)16307-1. 
  6. ^ а б Scheetz, Linda J. (2003). „Effectiveness of prehospital trauma triage guidelines for the identification of major trauma in elderly motor vehicle crash victims”. Journal of Emergency Nursing. 29 (2): 109—115. ISSN 0099-1767. doi:10.1067/men.2003.59. 
  7. ^ KANE, GLENN; WHEELER, NOEL C.; COOK, SANDRA; ENGLEHARDT, RITA; PAVEY, BARBARA; GREEN, KAREN; CLARK, ONELIO N.; CASSOU, JULIE (1992). „Impact of the Los Angeles County Trauma System on the Survival of Seriously Injured Patients”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 32 (5): 576—583. ISSN 0022-5282. doi:10.1097/00005373-199205000-00007. 
  8. ^ Rogers, Frederick B.; Osler, Turner M.; Shackford, Steven R.; Martin, Fran; Healey, Mark; Pilcher, David (2001). „Population-Based Study of Hospital Trauma Care in a Rural State without a Formal Trauma System”. The Journal of Trauma: Injury, Infection, and Critical Care. 50 (3): 409—414. ISSN 1079-6061. doi:10.1097/00005373-200103000-00003. 
  9. ^ а б Reynolds, Paul; Scattoloni, Joseph A.; Ehrlich, Peter; Cladis, Franklyn P.; Davis, Peter J. (2011), Anesthesia for the Pediatric Trauma Patient, Elsevier, стр. 971—1002, ISBN 978-0-323-06612-9, Приступљено 2024-09-30 
  10. ^ „A revision of the Trauma Score”. The Journal of Trauma. 29 (5): 623—9. 1989. PMID 2657085. doi:10.1097/00005373-198905000-00017 Слободан приступ. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).