Рипањ

Рипањ
Рипањ
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаВождовац
Становништво
 — 2011.Раст 11088
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 11″ С; 20° 31′ 09″ И / 44.6365° С; 20.519166° И / 44.6365; 20.519166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина199 m
Рипањ на карти Србије
Рипањ
Рипањ
Рипањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11232
11234
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Рипањ је насеље у Градској општини Вождовац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 11.088 становника.

Налази се 15 километара јужно од Београда у подножју планине Авале. Кроз село пролазе три пруге (Београд-Ниш, Београд-Ниш преко Мале Крсне и Београд-Бар).

Историја

[уреди | уреди извор]

Своје име Рипањ је, највероватније добио по великој стени Рипи. Још у доба Римљана у Рипњу је вађена руда живе и сребро. Касније су ове крајеве посећивали и Саси у потрази за овим рудама, а у новијој историји је и Ђорђе Вајферт имао значајна рудна поља у Рипњу. Из Рипња је био и Михаило Берисављевић, учитељ који је за време Чарапићеве буне (1826) писао памфлете против кнеза Милоша Обреновића. Овде се налази Археолошко налазиште Чаршија Рипањ.

Прва школа у Рипњу је отворена 1824. године. Прва црква брвнара, уз одобрење Кнеза Милоша, саграђена је, такође, 1824. године. Године 1892. стару цркву брвнару је заменила данашња велелепна црква посвећена Светој Тројици. У Рипњу тренутно постоје две школе: „Војвода Путник“ и „Вук Караџић“ (са засеоцима у Брђанима и Прњавору).

Указом Краља од 23. августа 1923. године насеље је добило статус варошице.

Духовни центри

[уреди | уреди извор]

Овде се налазе Црква Свете Тројице у Рипњу и Манастир Дробњаци. Манастир је посвећен икони Пресвете Богородице »Тројеручица« чије име и носи. Налази се у засеоку Дробњаци надомак Рипња, између Авале и Парцанског виса/Раље, у близини железничке постаје, у ваздушној линији 25 km од центра Београда, путем 35 km.

Језеро Трешња.

Прњавор је заселак Рипња, у подножју планине Авале.

Налази се 20 километара јужно од Београда. Са Београдом је повезан Беовозом, Ластом као ГСП-ом линијом број 408. У центру Прњавора се налази основна школа „Вук Караџић“. У близини се налази језеро Трешња које је на територији насеља Мала Иванча, на језеру је сниман филм Маратонци трче почасни круг и серијал Сложна браћа. У самом Прњавору, у близини кафане „Бело јагње“ је сниман филм Сиви камион црвене боје. У близини Прњавора тачније у засеоку Пећине снимљен део серије Грех њене мајке као и део серије Љубише Самарџића Мирис кише на Балкану.

Привреда

[уреди | уреди извор]

На територији Рипња се налази и фабрика електроопреме „Минел“ са своја три погона.

Овде се налазе железничке станице: Железничка станица Рипањ, Железничка станица Клење, Железничка станица Рипањ Тунел, Железничка станица Бела река и Железничка станица Липе.

Градски саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рипањ живи 8.602 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 3.640 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Године 1863. у селу је било 1.839 становника са 378 пореских глава, а 1921. 5.012 становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 7.475
1953. 8.255
1961. 10.533
1971. 10.673
1981. 10.463
1991. 10.571 10.320
2002. 10.741 11.020
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
10.320 96,08%
Роми
  
94 0,87%
Македонци
  
32 0,29%
Црногорци
  
21 0,19%
Југословени
  
13 0,12%
Хрвати
  
9 0,08%
Муслимани
  
8 0,07%
Мађари
  
8 0,07%
Бугари
  
8 0,07%
Албанци
  
5 0,04%
Словенци
  
4 0,03%
Руси
  
3 0,02%
Словаци
  
2 0,01%
Румуни
  
2 0,01%
Украјинци
  
1 0,00%
непознато
  
188 1,75%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ГСП Београд, линија 403”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  2. ^ „ГСП Београд, линија 404”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  3. ^ „ГСП Београд, линија 405”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  4. ^ „ГСП Београд, линија 405Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  5. ^ „ГСП Београд, линија 407”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  6. ^ „ГСП Београд, линија 407Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  7. ^ „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  8. ^ „ГСП Београд, линија 534”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]