Саио

Саио у царском кимону из Хејан периода (са фестивала из 2007. године)

Саио (斎王), позната и као "Ицуки но Мико"(いつきのみこ), била је неудата рођака јапанског цара која се од краја 7. до 14. века слала у Исе како би служила у тамошњем великом светилишту. Саио је имала званичну резиденцију, познату као Саику (斎宮), око 10 км северозападно од светилишта а чији се остаци данас налазе у граду Меива у префектури Мије.

Саио се у свештеничку службу слала у адолесцентском добу а у Саикју је боравила све до смрти или абдикције цара који ју је послао (мада су постојали и изузеци попут смрти блиског рођака). Бити саио се сматрала великом чашћу, исто као што је била и велика част оженити се једном бившом саио.

Порекло

Судећи по јапанској легенди пре две хиљаде година узвишена Јаматохиме но микото, ћерка цара Суинина, запутила се ка планини Мива (префектура Нара) у потрази за одговарајућим местом где би могла да поштује и клања богињи Аматерасу.^[1] Потрага је трајала 20 година и временом је довела до Исеа (префектура Мије) где и данас постоји храм.^[2] Захваљујући овом путовању Јаматохиме је проширила култ богиње Аматерасу у царској палати која се тада налазила у провинцији Јамато.

По записима хронике Манјошу, прва Саио која је служила у Исеу била је принцеза Оку, ћерка цара Тенмуа, током Асука периода јапанске историје. Саио се помиње и у поглављима дела Прича о Генџију, као и у Причама из Исеа (Исе моногатари).

У 13. веку Џиен у свом делу Гуканшо записује да је током владавине цара Суинина, прва висока свештеница (саигу) постављена на дужност у храму Исе.^[3] Хајаши Гахо током 17. века у делу Нихон одаи ичиран записује да је од времена Суининове владавине ћерка цара увек, по правилу, постављана на позицију високе свештенице осим у случају кад цар није имао ћерку због чега би то место заузимала ћерка блиског рођака.^[4]

Улога

Улога жена које су постављене као саио било је да у име цара служе као високе свештенице у храму Исе испуњавајући улогу коју је себи поставила Јаматохиме но микото. Годишње је обављала три ритуала које су обезбеђивали мир и сигурност у земљи а у јуну и новембру била је задужена за Цукинамисаи фестивал у храму. У септембру обављала је дужности мна фестивалу Канамесаи где је уз понуду боговима обезбеђивала богату и успешну жетву.^[5]

Током остатка године Саио је живела у Саикуу, малом месту до 500 људи на 10 км од Исеа. Живот у овом месту био је претежно миран и дане би обично проводила пишући Вака песме, рецитујући поезију по бродовима, сакупљајући шкољке по обали плаже Ојодо све до позива за повратак у Кјото.^[5]

Одабир

Када цар (или одређени рођак) умре или абдицира са трона, када је потребнао дређена политичка помоћ или нешто сличног карактера Саио је могла бити позвана да се врати у царску престоницу где би преузела неке друге дужности. У том случају нови цар бира нову саио међу ћеркама или неудатим рођакама где би избор донео консултовајући предвиђања на спаљеном оклопу корњаче ии костима јелена. Нова саио би се затим повргла периоду прочишћења и са пратњом од 500 људи стационирала у Саикуу а обавезом да тамо остане све до позива натраг. Након избора за нову Саио, стара саио и њена пратња би се вратили у предстоницу да наставе свој живот као део царског двора. Саио би често при одласку била веома млада, неретко и дете па би се по повратку у престоницу вратила у свом адолесценском добу, тј мако млада жена у раним двадесетим годинама. Сматрало се великом чашћу оженити се бившом саио јер би њен боравак у Саикуу повећао њен статус на двору.

Пут за Саико

Привремено боравиште

Након што је за нову престоницу изабран Хеијан-кјо (данашњи Кјото) 794. године пут високе свештенице за Сајку је изгледао на следећи начин:

Поворка би започела свој пут са места данас познатог као област Арашијама на западној страни Кјота. Током Хејан периода принцеза би нешто раније боравила у храму Нономија како би прошла процес прочишћења и то би трајало око годину дана.^[6] Савремени фестивал који се одржава у Јапану реконструише овај пут по узору на сачуване цртеже са старих свитака. Пут би се од храма наставио до моста Когецу-кјо у Арашијами.^{[тражи се извор]}

Са 500 учесника од Кјотоа до Саикуа у то време то би била највећа поворка у земљи. Цело путовање је трајало шест дана и пећ ноћи. Од царске престонице путовали би ка истоку преко пролаза Сузука који је тада био најтежи део путовања. Након преласка и те деонице поворка се окреће ка југу ка регији Исе где би временом дошли до реке Кушида. Одате би Саио извршила последњи ритуал прочишћења пре преласка реке и затим наставила краћу дистанцу до коначног одредишта у Саикуу.^[7]

Након доласка очекивало се да Саио остане на својој позицији све док цар не умре или абдицира, као и у случају смрти блиског рођака. При повратку у Кјото поворка се враћа потпуно другим путем, кроз планине до Наре, преко обала Осаке где би обавила завршне церемоније пре коначног доласка у престоницу.

Познате саио из јапанске књижевности

Принцеза Оку

У хроници Манјошу записана је прича о првој Саио која је служилау храму Исе. Она је била ћерка цара Тенмуа, јапанског 40 цара. Након што су принцеза Оку и њен брат прошли кроз инцидент Џиншин, Оку је постала саио. Када је њен брат усмрћен због издаје 686. године, Оку је разрешенадужности и могла је да се врати у Јапан. Пре своје смрти у 41 години, Оку остатке свог брата оставља у храму на планини Футаками.^[8]

Принцеза Јошико

У Причи о Генџију исприлана је прича о Рокуџо-но-мијасудокоро, за коју се верује да је била принцеза Јошико, која је служила као саио у периоду од 936. до 945. године. Она је постала саио у својој 8 години а у храму је служила 9. Након повратка у престоницу постаје једна од конкубина цара Муракамија и рађа принцезу Норико. У Кјоту је уживала репутацију као особа пуна живота која се посветила вака поезији и музици. По причи заљубила се у принца Генџија али због њене љубоморне природе довела је до смрти две њене ривалке. Када је њена ћерка изабрана да служи као саио у 13 години, Рокуџо но мија је одлучила да јој се придружиу Саикуу како би удаљена успела да превазиђе своја осећања према Генџију.^[8]

Принцеза Јасуко

Љубавна прича Ариве но Нарихире и 31 саио, познате и као принцезе Јасуко (служила као саио од 859. до 876.), записана је у 69 поглављу Приче из Исеа. Арива но Нарихира, познат по лепоти и добром изгледу оженио се рођаком принцезе Јасуко али по сусрету у Саикуу, њих двоје су се заљубили. Састали су се испод дрвета бора на обалама Ојодо луке где су открили своја осећања према другоме и обећали да ће се поново срести следеће ноћи. Ипак овај састанак био је и последњи јеер је Нарихира следећег дана морао да оде за провинцију Овари али се сматра да је током ове кратке везе Јасуко услепа да затрудни и роди дете.^[9]

Крај саио система

Није тачно одређено када је саио систем напуштен али се претпоставља да се то десило током политичких превирања у Нанбокучо периоду када су постојала два царска двора у Кјоту и Јошину. Од тада овај систем слаби и коначно престаје да постоји док Саику постаје само још једно обично село које живи од садње пиринча. Иако је као место остало активно до данашњег дана, нико није знао тачну локацију старог места све док 1970. године нису откривене ископине. Наком проналаска изграђен је модеран музеј у коме се волонтери држе предавања посетиоцима из целог Јапана. Иако је већина налазишта откривена, један део почива испод железничких шина и недоступан је за даље истраживање. Нешто касније, током 90тих година 20. века реконструисана је и једна сала користећи традиционалне технике изградње. Она се сада налази 200 метара од главног проналазишта и део је обавезне посете туриста.

Фестивали

Приказ са Саио фестивала из 2007. који се одржава у граду Меива

У Јапану се на годишњем нивоу одржава Аои мацури, један од три главна фестивал који одржава град Кјото и који реконстрруише путовање саио ка храму Шимигамо током Хејан периода. Фестивал се одржава сваког 15. маја а 2006. учествовало је 511 људи који су се обукли у традиционалну одећу тог периода и уз 40 коња и крава налазили у колони дугачкој 800 метара. Други фестивал познат као Саио мацури одржава се у граду Меива у префектури Мије првог викенда јуна сваке године. Први пут је одржан 1983. и реконструише путовање саио ка њеном боравишту у Саикуу у близини храма Исе. У њему више од 100 људи, обучених у традиционалну одећу из Хејан периода пешачи старим путем све до Саику музеја који је коначна дестинација поворке.

Листа саиоа

Након што је цар Тенму увео систем саиоа, следеће жене су служиле као свештенице у светилишту Исеа:

Саио[10]
Датум	Саио	Јапански назив	Рођене/ Умрле	Именовао	Однос са царем
673–686	Принцеза Оку	大来皇女	661–701	Тенму	Ћерка
698–701	Принцеза Таки	多紀皇女	?–751	Монму	Тетка
701–706?	Принцеза Изуми	泉内親王	?–734	Монму	Далека рођака
706–707?	Принцеза Таката	田形内親王	?–728	Монму	Тетка
715?–721	Принцеза Кусе	久勢女王		Геншо	Непознато
721–730?	Принцеза Иное	井上内親王	717–775	Шому	Ћерка
744?–749	Принцеза Агата	県女王		Шому	Непознато
749–756?	Принцеза Ојаке	小宅女王		Кокен	Далека рођака
758–764?	Принцеза Јамао	山於女王		Џунин	Непознато
772–775?	Принцеза Сакахито	酒人内親王	754–829	Конин	Ћерка
775?–781?	Принцеза Кијонива	浄庭女王		Конин	Далека рођака
782–796	Принцеза Асахара	朝原内親王	779–817	Канму	Ћерка
796–806	Принцеза Фусе	布勢内親王	?–812	Канмуи	Ћерка
806–809	Принцеза Охара	大原内親王	?–863	Хеизеи	Ћерка
809–823	Принцеза Јошико	仁子内親王	?–889	Сага	Ћерка
823–827	Принцеза Уџико	氏子内親王	?–885	Џуна	Ћерка
828–833	Принцеза Јошико	宜子女王		Џуна	Нећака
833–850	Принцеза Хисако	久子内親王	?–876	Нинмјо	Ћерка
850–858	Принцеза Јасуко	晏子内親王	?–900	Монтоку	Ћерка
859–876	Принцеза Јасуко	恬子内親王	?–913	Сеива	Сестра (различите мајке)
877–880	Принцеза Сатоко	識子内親王	874–906	Јозеи	Сестра (различите мајке)
882–884	Принцеза Нагако	掲子内親王	?–914	Јозеи	Тетка
884–887	Принцеза Шигеко	繁子内親王	?–916	Коко	Ћерка
889–897	Принцеза Мотоко	元子女王		Уда	Далека рођака
897–930	Принцеза Јасуко	柔子内親王	?–959	Даиго	Сестра (иста мајка)
931–936	Принцеза Масако	雅子内親王	909–954	Сузаку	Сестра (различите мајке)
936	Принцеза Сајоко	斉子内親王	921–936	Сузаку	Сестра (различите мајке)
936–945	Принцеза Јошико	徽子女王	929–985	Сузаку	Нећака
946	Принцеза Ханако	英子内親王	921–946	Мураками	Сестра (различите мајке)
947–954	Принцеза Јошико	悦子女王		Мураками	Нећака
955–967	Принцеза Ракуши	楽子内親王	952–998	Мураками	Ћерка
968–969	Принцеза Сукеко	輔子内親王	953-992	Мураками	Ћерка
969–974	Принцеза Тадако	隆子女王	?–974	Принц Акиакира	Ћерка
975–984	Принцеза Норико	規子内親王	949–986	Мураками	Ћерка
984–986	Принцеза Саиши	済子女王		Принц Акиакира	Ћерка
986–1010	Принцеза Кјоши	恭子女王	984–?	Принц Тамехира	Ћерка
1012–1016	Принцеза Масако	当子内親王	1001–1023	Санџо	Ћерка
1016–1036	Принцеза Сенши	嫥子女王	1005–1074	Принц Томохира	Ћерка
1036–1045	Принцеза Нагако	良子内親王	1029–1077	Го-Сузаку	Ћерка
1046–1051	Принцеза Јошико	嘉子内親王	c.1030–?	Го-Реизеи
1051–1068	Принцеза Тагако	敬子女王		Го-Реизеи
1069–1072	Принцеза Тошико	俊子内親王	1056–1132	Го-Санџо
1073–1077	Принцеза Ацуко	淳子女王		Ширакава
1078–1084	Принцеза Јасуко	媞子内親王	1076–1096	Ширакава
1087–1107	Принцеза Јошико	善子内親王	1077–1132	Хорикава
1108–1123	Принцеза Аико	恂子内親王	1093–1132	Тоба
1123–1141	Принцеза Морико	守子女王	1111–1156	Сутоку
1142–1150	Принцеза Јошико	妍子内親王	?-1161	Коное
1151–1155	Јошико	喜子内親王		Коное
1156–1158	Принцеза Асако	亮子内親王	1147–1216	Го-Ширакава
1158–1165	Принцеза Јошико	好子内親王	1148–1192	Ниџо
1165–1168	Принцеза Нобуко	休子内親王	1157–1171	Рокуџо
1168–1172	Принцеза Ацуко	惇子内親王	1158–1172	Такакура
1177–1179	Принцеза Исако	功子内親王	1176-?	Такакура
1185–1198	Принцеза Сајоко	潔子内親王	1179-after 1227	Го-Тоба
1199–1210	Принцеза Сумико	粛子内親王	1196-?	Цучимикадо
1215–1221	Хироко	熙子内親王	1205-?	Џунтоку
1226–1232	Принцеза Тошико	利子内親王	1197–1251	Го-Хорикава
1237–1242	Принцеза Теруко	昱子内親王	1231–1246	Шиџо
1244–1246	Принцеза Акико	曦子内親王	1224–1262	Го-Сага
1262–1272	Принцеза Јасуко	愷子内親王	1249–1284	Камејама
1306–1308	Принцеза Масако	弉子内親王	1286–1348	Го-Ниџо
1330–1331	Принцеза Јошико	懽子内親王	1315–1362	Го-Даиго
1333-1334	Принцеза Сачико	祥子内親王		Го-Даиго

Референце

1. Brown Delmer et al. (1979). Gukanshō. стр. 253; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 95-96; Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 10.
2. The Deep Purple Story of Meiwa (紫紺の語り部) (Meiwa Town Office, 2003). стр. 3.
3. Brown & Ishida 1979, стр. 253 harvnb грешка: no target: CITEREFBrownIshida1979 (help)
4. Titsingh. стр. 10.
5. The Deep Purple Story of Meiwa. стр. 9.
6. Kyoto City Tourism and Culture Information Site: Nonomiya Shrine. Архивирано 2007-06-26 на сајту Archive.today
7. Saiō Procession (Documentary movie, Saikū Historical Museum).
8. The Deep Purple Story of Meiwa. стр. 6.
9. The Deep Purple Story of Meiwa. стр. 5.
10. Saikū Historical Museum, Meiwa, Mie: wall-display information table

Литература

• Brown, Delmer and Ichiro Ishida, eds. . [ Jien, c.1220], Gukanshō; "The Future and the Past: a translation and study of the 'Gukanshō,' an interpretive history of Japan written in 1219" translated from the Japanese and edited by Delmer M. Brown & Ichirō Ishida. Berkeley: University of California Press. 1979. ISBN 978-0-520-03460-0.
• Farris, William Wayne. (1999). "Sacred Texts and Buried Treasures: Issues in the Historical Archaeology of Ancient Japan," Monumenta Nipponica, Vol. 54, No. 1. стр. 123–126.
• Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691. 
• Varley, H. Paul , ed. . [ Kitabatake Chikafusa, 1359], Jinnō Shōtōki ("A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa" translated by H. Paul Varley). New York: Columbia University Press. 1980. ISBN 978-0-231-04940-5.

Спољашње везе

• Саику историјски музеј (језик: јапански)
• Фестивал саио (језик: јапански)