Самопобољшање

Самопобољшање је врста мотивације која делује тако да учини да се људи осећају добро у вези себе и да одрже самопоуздање.[1] Овај мотив постаје посебно изражен у ситуацијама претње или неуспеха.[2][3][4] Самопобољшање укључује преферирање позитивног над негативним ставом о себи.[5] Један је од четири мотива самоевалуације, заједно са самопроценом (тежња за тачним самопоимањем), самопровером (тежња ка самопоимању која је у складу са нечијим идентитетом) и самоусавршавањем (чин побољшање сопственог концепта себе). Мотиви самоевалуације покрећу процес саморегулације, односно начин на који људи контролишу и усмеравају своје поступке.

Постоје разне стратегије које људи користе како би побољшали осећај личне вредности. На пример, како би умањили вештине које им недостају критикују друге како би изгледали боље у поређењу са њима. Ове стратегије су успешне, јер људи имају тенденцију да мисле о себи као о особи са више позитивних и мање негативних квалитета од других.[6] Иако се самопобољшање примећује код људи са ниским, као и са високим самопоштовањем, ове две групе користе различите стратегије. Људи који већ имају велико самопоштовање побољшавају свој концепт директно, обрађујући нове информације на пристрасан начин док други користе индиректније стратегије, на пример избегавајући ситуације у којима ће њихови негативни квалитети бити приметни.[7]

Постоје контроверзе да ли је корисно самопобољшање за појединца и културно универзално или специфично за западни индивидуализам.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sedikides, C.; Strube, M. J. (1995), „The Multiply Motivated Self”, Personality and Social Psychology Bulletin, 21 (12): 1330—1335, ISSN 0146-1672, doi:10.1177/01461672952112010, „The self-enhancement motive refers to people's desire to enhance the positivity or decrease the negativity of the self-concept. 
  2. ^ Beauregard, Keith S.; Dunning, David (1998), „Turning up the contrast: Self-enhancement motives prompt egocentric contrast effects in social judgments”, Journal of Personality and Social Psychology, 74 (3): 606—621, ISSN 0022-3514, PMID 9523408, doi:10.1037/0022-3514.74.3.606. 
  3. ^ Krueger, J. (1998), „Enhancement Bias in Descriptions of Self and Others”, Personality and Social Psychology Bulletin, 24 (5): 505—516, ISSN 0146-1672, doi:10.1177/0146167298245006. 
  4. ^ Wills, Thomas A. (1981), „Downward comparison principles in social psychology”, Psychological Bulletin, 90 (2): 245—271, ISSN 0033-2909, doi:10.1037/0033-2909.90.2.245. 
  5. ^ Sedikides, Constantine; Gregg, Aiden P. (2008), „Self-Enhancement: Food for Thought” (PDF), Perspectives on Psychological Science, 3 (2): 102—116, ISSN 1745-6916, PMID 26158877, doi:10.1111/j.1745-6916.2008.00068.x. 
  6. ^ Kunda 1999, стр. 485–486
  7. ^ Kunda 1999, стр. 465–466

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]