Сајман 202

Саиман 202

Saiman 202M у музеју
Опште
Намена Авион за обуку
Посада 2 члана
Произвођач Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Naval
Први лет 1938.
Почетак производње 1939.
Димензије
Дужина 7,65 m
Размах крила 10,66 m
Висина 1,91 m
Површина крила 17,66 m²
Маса
Празан 670 kg
Нормална полетна 930 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 мотор Alfa Romeo 110 I
Снага 88 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 221 km/h
Долет 602 km
Плафон лета 5.050 m
Брзина пењања 160 m/min

Саиман 202 (итал. SAIMAN 202) је италијански једномоторни, вишеседи, нискокрилни авион са конзолним крилом и затвореном кабином, који се користио као школски, тренажни авион или авион за везу у току и након Другог светског рата. Произведен је у италијанској фирми Società Industrie Meccaniche Aeronautiche Naval (SAIMAN) одакле му и потиче име[1].


Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Авион Саиман 202 је пројектован као одговор на захтев италијанског Министарства ваздухопловства за школски једнокрилац двосед са затвореном кабином. Прототип САИМАН 202 полетео је почетком 1938. године. Био је једнокрили, нискокрилац са конзолним крилом са фиксном класичним стајним трапом. У кљуну авиона имао је ваздухом хлађени линијски мотор де Хавилланд Гипси Мајор снаге 120 KS (74 kW). Имао је затворен кокпит са два седишта постављених раме уз раме. На бази прототипа направљена је варијанта САИМАН 202бис која је била намењена за коришћење у италијанским аеро клубовима за школовање спортских пилота. Касније је направљено још неколико варијанти описаних у поглављу "Варијанте авиона Саиман 202".

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Варијанте авиона Саиман 202

[уреди | уреди извор]
  • SAIMAN 202 – прототип са de Havilland Gipsy Major мотором од 120 KS (74kW).
  • SAIMAN 202bis –цивилни авион.
  • SAIMAN 202/I – побољшана верзија.
  • SAIMAN 202RL – авион специјално направљен за трке авиона.
  • SAIMAN 202M – Војна верзија, направљено је 365 авиона.
  • SAIMAN 202R – направљен је један авион са 4 седишта за трке авиона.

Земље које су користиле Авион Саиман 202

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Ови авиони су се користили за обуку спортских пилота у италијанским аеро клубовима уочи Другог светског рата. Увођењем савремених ловаца нискокрилаца у италијанско ратно ваздухопловство варијанта авиона SAIMAN 202M се користила за обуку војних пилота као прелазни авион. Поред овога овај авион се користио као авион за везу у току рата. Италијани су за време рата, 1943. године продали два авиона SAIMAN 202 ратном зракопловству квислиншке НДХ, а коришћени су као авиони за везу[2]. После капитулације Италије савезници су заробили известан број ових авиона и користили их за своје потребе.

После Другог светског рата преостали авиони овог типа су се користили у италијанским аеро клубовима за спортске активности и обуку спортских пилота.

Авион Саиман 202 у Југославији

[уреди | уреди извор]

Из зракопловства НДХ прелетела су на ослобођену територију у току лета 1944. године два авиона овог типа и били су у саставу ескадриле за везу Врховног штаба на острву Вису[3].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2016. 
  2. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  3. ^ Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X.
  • В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941—1943., ВИИВЈ, Београд, 1998.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]