Свети мученик јасеновачки Вукашин

Свети мученик јасеновачки Вукашин
Лични подаци
Место рођењаКлепци, Османско царство
Датум смрти1942. или 1943.[1]
Место смртиЈасеновац, НДХ
Световни подаци
Поштује се уисточном хришћанству
Канонизација1998.
Празник29. мај

Свети мученик јасеновачки Вукашин (рођен као: Вукашин Мандрапа) био је српски и југословенски земљорадник и трговац из Клепаца у Херцеговини. Усташе су га убиле у Јасеновцу или у августу 1942. или током 1943,[2][3] а његова смрт је позната по његовом стоичком понашању пред смрт говорећи свом џелату да „само ради свој посао”.

О његовом животу пре логора се мало зна. Вукашин је, по једној причи, био земљорадник и трговац, рођен у Клепцима.[2] Усташе су Вукашина довеле у Јасеновац током Другог светског рата. Био је убијен од стране усташа унутар логора.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године, Вукашин је, као исповедник, унет у Именослов Српске православне цркве. Прославља се 29. маја. Свети Вукашин се прославља и 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару, заједно са осталим новомученицима који су страдали у Јасеновцу.

У житију Светог мученика Вукашина спомиње се да је усташа који га је убио убрзо затим доживео нервни слом.

Због наводних недостатка доказа, Хрвати данас оспоравају његово постојање и причу.

Сведочења

[уреди | уреди извор]

Према сведочењу из 1970. године неуропсихијатра Неда Зеца, који је такође био заточен у Јасеновцу, Мандрапу је издвојио хрватски усташа, који се презивао Фригановић (име Јосип или Миле), који је посматрао његово стоичко понашање током дана принудног рада и клања затвореника ноћу.[4] У личној исповести лекару, усташа Фригановић је открио детаље Вукашинове смрти, што је коначно довело до неподношљивог осећања кривице, а последично и до лудила.[4] Фригановић је наводно испричао доктору Зецу о свом доживљају током клања:[5][6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Логос 2022, стр. 39. Неуропсихијатар Недељко Недо Зец био је тзв. "слободни затовреник" у логору Јасеновац и он је препричао сведочење једног усташе кога је лечио. Тај болесни убица је у јануару 1943. испричао: "У августу [1942],... А затим сам отишао до тог сељака и сазнао да је он неки Вукашин [Мандрапа] из села Клепаца код Чапљине [долина реке Неретве],,... Скочио сам и ископао очи, исекао срце, преклао грло од уха до уха њему и ногама гурнуо у јаму њега..".
  2. ^ а б Звер уморна од клања! („Вечерње новости”, 12. јануар 2013)
  3. ^ Логос 2022, стр. 39. Неуропсихијатар Недељко Недо Зец био је тзв. "слободни затовреник" у логору Јасеновац и он је препричао сведочење једног усташе кога је лечио. Тај болесни убица је у јануару 1943. испричао: "У августу [1942],... А затим сам отишао до тог сељака и сазнао да је он неки Вукашин [Мандрапа] из села Клепаца код Чапљине [долина реке Неретве],... Скочио сам и ископао очи, исекао срце, преклао грло од уха до уха њему и ногама гурнуо у јаму њега.".
  4. ^ а б „New Martyr Vukasin of Klepci”. PEMPTOUSIA (на језику: енглески). 16. 5. 2014. Приступљено 31. 1. 2022. 
  5. ^ „[Projekat Rastko - Banja Luka] Zločini u logoru Jasenovac”. www.rastko.rs. Приступљено 1. 2. 2022. 
  6. ^ “Фрањевац Перо Брзица је добио опкладу јер је заклао 1360 затвореника и ја сам без речи платио опкладу.” (Цитирано у The Role of the Vatican in the Breakup of the Yugoslav State, Dr. Milan Bulajić, Belgrade, 1994: 156-157; од јануара 1943, интервју са Фригановићем неуропсихијатра др Неде Зеца, који је такође био затвореник у Јасеновцу.)
  7. ^ „[Projekat Rastko - Banja Luka] Zločini u logoru Jasenovac”. www.rastko.rs. Приступљено 1. јануара 2022.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]