Свети синод Руске православне цркве

Свети синод Руске православне цркве (рус. Священный синод Русской православной церкви)[а] управни је орган Руске православне цркве у периоду између два засједања Архијерејског сабора.

Састав

[уреди | уреди извор]

Предсједник Светог синода је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Има девет сталних и пет привремених чланова из реда епархијских архијереја.[1]

Стални чланови су:[2]

Привремени чланови се позивају да присуствују на једном годишњем засједању. Свети синод годишње има два засједања: љетње (март—август) и зимско (септембар—фебруар). Њих сазива и предсједава им патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Канонска је дужност свих синодских чланова да учествују у раду (у изузетним случајевима кворум чине 2/3 чланова). Секретар Светог синода је управник послова Московске патријаршије.[3]

Дјелокруг

[уреди | уреди извор]

Према Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви)[4] Свети синод:[5]

  • стара се о чистоти очувања и тумачења православне вјере, норми хришћанског морала и побожности;
  • служи унутрашњем јединству Руске православне цркве;
  • подржава јединство с другим православним црквама;
  • организује унутрашњу и спољашњу дјелатност Цркве и одлучује о организационим питањима општецрквеног значаја;
  • тумачи канонске прописе и рјешава проблеме везане за њихову примјену;
  • регулише литургијска питања;
  • доноси дисциплинске прописе за свештенство, монаштво и црквене раднике;
  • оцјењује најважније догађаје у области међуцрквених, међуконфесионалних и међурелигијских односа;
  • подржава међуконфесионалне и међурелигијске везе, како на канонској територији Московског патријархата тако и ван ње;
  • координира дјелатности све пуноће Руске православне цркве у њеним напорима за достизањем мира и правичности;
  • изражава пастирску забринутост за друштвене проблеме;
  • обраћа се посебним посланицама свој дјеци Руске православне цркве;
  • подржава односе између Цркве и државе у складу са Уставом Руске православне цркве и важећим законодавством;
  • одобрава уставе самоуправних цркава, егзархата и митрополијских округа;
  • доноси грађанске уставе (статуте) Руске православне цркве и њених канонских јединица, као и измјене и допуне;
  • разматра журнале синода егзархата и митрополијских округа;
  • рјешава питања која се односе на оснивање или укидање канонских јединица Руске православне цркве потчињених Светом синоду, уз накнадно одобрење Архијерејског сабора;
  • одлучује о начину посједовања, коришћења и располагања зградама и имовином Руске православне цркве;
  • потврђује одлуке Високог општецрквеног суда у случајевима предвиђеним Уредбом о црквеном суду (рус. Положение о церковном суде).

Такође, Свети синод:[6]

  • бира, именује, у изузетним случајевима премјешта архијереје и умировљава их;
  • позива архијереје да присуствују у Светом синоду;
  • по потреби, на предлог патријарха московског и све Русије, разматра извјештаје архијереја о стању епархија и доноси одлуке о њима;
  • преко својих чланова инспекцијски прегледа рад архијереја кад год сматра за сходно;
  • одређује примања архијереја.

Синодалне установе

[уреди | уреди извор]

Синодалне установе (рус. синодальные учреждения) органи су извршне власти патријарха и Светог синода. Одговорне су Светом синоду који одлучује о њиховом оснивању или укидању и поставља руководиоце.[7]

Синодалне установе Руске православне цркве су:[8]

  • Управа послова Московске патријаршије са правима синодалне установе;
  • Одсјек спољних црквених веза;
  • Издавачки савјет;
  • Просвјетни комитет;
  • Финансијско-привредна управа;
  • Одсјек за манастире и монаштво;
  • Одсјек вјерског образовања и катехизације;
  • Одсјек за црквено милосрђе и социјално служење;
  • Мисионарски одсјек;
  • Одсјек за сарадњу са Оружаним снагама и полицијским органима;
  • Одсјек за послове омладине;
  • Одсјек за односе Цркве и друштва;
  • Информациони одсјек;
  • Одсјек за затворско служење;
  • Комитет за сарадњу са козаштвом;
  • Патријарашки савјет за културу.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Священный синод („Свештени синод”); разликује се рус. Священный од Святейший

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Глава V, члан 3. Устава Руске православне цркве
  2. ^ Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве
  3. ^ Глава V, чланови 5, 6, 8, 9. и 15. Устава Руске православне цркве
  4. ^ Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 8. 1. 2015.
  5. ^ Глава V, члан 25. Устава Руске православне цркве
  6. ^ Глава V, члан 26. Устава Руске православне цркве
  7. ^ Глава VIII, чланови 3, 4. и 5. Устава Руске православне цркве
  8. ^ Глава VIII, члан 6. Устава Руске православне цркве