Привремени чланови се позивају да присуствују на једном годишњем засједању. Свети синод годишње има два засједања: љетње (март—август) и зимско (септембар—фебруар). Њих сазива и предсједава им патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Канонска је дужност свих синодских чланова да учествују у раду (у изузетним случајевима кворум чине 2/3 чланова). Секретар Светог синода је управник послова Московске патријаршије.[3]
доноси грађанске уставе (статуте) Руске православне цркве и њених канонских јединица, као и измјене и допуне;
разматра журнале синода егзархата и митрополијских округа;
рјешава питања која се односе на оснивање или укидање канонских јединица Руске православне цркве потчињених Светом синоду, уз накнадно одобрење Архијерејског сабора;
одлучује о начину посједовања, коришћења и располагања зградама и имовином Руске православне цркве;
потврђује одлуке Високог општецрквеног суда у случајевима предвиђеним Уредбом о црквеном суду (рус.Положение о церковном суде).
Синодалне установе (рус.синодальные учреждения) органи су извршне власти патријарха и Светог синода. Одговорне су Светом синоду који одлучује о њиховом оснивању или укидању и поставља руководиоце.[7]