Секондилијано је округ на северној периферији Напуља, део општине Напуљ, заједно са окрузима Миано и Сан Петро а Патерно.
Секондилијано | |
---|---|
![]() Секондилијано | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Регија | Kампанија |
Покрајина | Седма општина |
Становништво | |
Становништво | |
— | 55.000 |
— густина | 18.707,48 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 50′ С; 14° 15′ И / 40.84° С; 14.25° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 2,94 km2 |
Поштански број | 80144 |
Граница је округ Скампиа на северозападу, на западу са округом Миано, на југу са окрузима Сан Карло ал Арена и Сан Петро а Патерно, а на истоку са општинама Арзано и Казаваторе.
Према неким историчарима њено име може потицати од римске породице Секондили или од свог географског положаја јер је близу брда Секондили.
У почетку на том месту постојало је село које је касније постало и независна општина од 17.03.1861. до 07.03.1926, а потом се спојила са општином Напуљ и бива формирана у изборну јединицу број 15 током фашизма 1926. године[1].
Најстарија вест о овом селу је из 7. века, под царем Алексијем, који се данас слави у Напуљу, а који садржи закуп фонда смештеног у вили "Секондили". Током ере Карла Другог назива се "Секондилијум", а код цара Фредерика Другог се не налази међу бројем сеоских кућа у граду. Црква под називом "Козма e Дамиано" има предиван звоник, али није довршен.
Насеље има веома модерну урбану структуру са већином објеката изграђених у периоду ширења седамдесетих и осамдесетих година у двадесетом веку. Међутим, прва урбанизација четврти започета је 1950-их. Архитекта Пиеро Лугли такође је умешао у дизајн четврти.
У 2004. години Секондилијано постао је средиште сукоба нарко банди. Подручјем у ствари доминирају кланови у Секондилијано Савезу и Ди Лауро клан газде Пола Ди Лаура[2] који је ухапшен у септембру 2005. Секондилијано је место једног од најважнијих максималних безбедносних затвора у Италији. Затвор се појавио у документарном филму "The Triplet" из 2012. године[3].
Секондилијано је дом бројних друштвених асоцијација. Општински центар за социјалне услуге, на пример, обавља функције социјалног секретаријата, избор и додељивање пријемних структура, праћење и анализу проблема. Поред тога, на том подручју постоје бројна удружења и задруге које профитирају на унапређењу права грађанства кроз низ иницијатива, укључујући Ларекс са мисијом бављења територијалним преуређењем у циљу ширења. Култура у свим њеним облицима: од уметничке до законитости преко креативне, кулинарске, занатске и еколошке.
Главна осовина суседства је Курс Секондилијано која повезује пијацу Ђузепе Ди Виторио са провинцијом.
Град се такође служио између 1907. и 1960. године посебним терминалом такозваних трамваја Каподимонте .
Јавни превоз обезбеђује напуљска компанија за мобилност за градске везе и јавно превозно предузеће за приградске и међуградске везе.
Изградња три станице које припадају линији 1 напуљског метроа је планирана које ће повезивати Курс Секондилијано, пијацу Виторио[4] и национални аеродром у Напуљу.
Трагедија Секодилијана била је врло добро упамћена, 23. јануара 1996.
У Секондилијану постоји неколико фудбалских игралишта која се користе за аматерске игре:
Поред тога има одличну кошаркашку традицију. Спортски центар Секондилијано игра у регионалној Серији Д, коју тренира тренер Антонио Кино. ККС игра у Палацину.