Симо Крунић

Симо Крунић
Лични подаци
Пуно име Симо Крунић
Датум рођења (1967-01-13)13. јануар 1967. (57 год.)
Место рођења Сарајево, СФРЈ
Позиција тренер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987 Сарајево 3 (0)
1988 Фамос Храсница 12 (1)
1988—1992 Жељезничар 50 (2)
1992—1994 ОФК Београд 59 (0)
1994—1996 Атлетико Марбеља 44 (3)
1996 Поханг Атомс 6 (2)
1996—1997 Чукарички Станком 8 (0)
1997—1998 Лариса 32 (4)
1998—2000 ИЛТЕКС Калохори 47 (2)
2000 Панетоликос 15 (3)
Тренерска каријера
Његош Ловћенац
2006 СЦГ до 21 (помоћник)
2006—2007 БАСК
2006—2007 Србија (помоћник)
2008 Жељезничар
2009 ОФК Београд
2010 Чукарички
2011 Инђија
2011—2013 Јагодина
2013 Далијан
2014—2015 Јагодина
2017—2018 Радник Сурдулица
2018—2019 Чукарички
2019 Србија (помоћник)
2019 Раднички Ниш
2019—2020 Радник Сурдулица
2022 Радник Сурдулица
2023— ОФК Београд
* Датум актуелизовања: 23. фебруар 2023.

Симо Крунић (Сарајево, 13. јануар 1967) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Крунић је играо за Сарајево и Жељезничар,[1] а због рата је 1992. дошао у Србију и заиграо за ОФК Београд.[2] После две сезоне у клубу, 1994. године прелази у шпанског друголигаша Атлетико Марбељу, где му је тренер био Драгослав Шекуларац.[3] После Марбеље је отишао у Јужну Кореју, где је играо за Поханг Атомс са којим је освојио куп Јужне Кореје 1996. године. Затим се вратио у Југославију и наступао за београдски Чукарички Станком, а 1997. године је отишао у Грчку где је наступао за Ларису, ИЛТЕКС Калохори и Панетоликос.[1]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је започео у омладинској школи ОФК Београда, где је био и помоћни тренер.[4] Самосталну тренерску каријеру је почео у Његошу из Ловћенца.[5][4] Био је и помоћник селектору младе репрезентације СЦГ Драгомиру Окуки на Европском првенству за младе 2006. у Португалу.[4][6] Такође је био помоћник селектору сениорске репрезентације Србије Хавијеру Клементеу у квалификацијама за ЕП 2008.[4]

У сезони 2006/07. је водио БАСК у Првој лиги Србије. У јануару 2008. године је преузео сарајевски Жељезничар,[7] са којим је на крају сезоне 2007/08. завршио на деветом месту првенства БиХ.[8] У јесењем делу сезоне 2008/09. Жељо је под Крунићевом тренерском палицом заузео осмо место са 14 бодова мање од јесењег првака Зрињског и десет више од, у то време, последњепласираног Вележа.[9] Напустио је клуб у децембру 2008.

У априлу 2009. је преузео ОФК Београд.[10][9] Успео је да на крају сезоне 2008/09. обезбеди опстанак екипи ОФК Београда, након што је у последњој и одлучујућој утакмици савладао Банат (2:1) на Омладинском стадиону.[11][12] У фебруару 2010. је преузео Чукарички који се у том моменту налазио на последњем месту Суперлиге.[13] Као и са ОФК Београдом, Крунић је и са екипом Чукаричког успео да обезбеди опстанак. Клуб је тада био у лошој финансијској ситуацији па је Крунић у августу 2010. поднео оставку на место тренера.[14]

У априлу 2011. је преузео Инђију,[1] али са овим клубом није успео да сачува суперлигашки статус.[15]

У јуну 2011. Крунић је преузео екипу Јагодине.[5] Водио је овај клуб у наредне две сезоне. Фудбалери Јагодине под Крунићевим вођством остварили су највеће успехе у историји клуба. Освојили су трофеј Купа Србије 2013. године,[16] и играли квалификације за Лигу Европе.[17] Након одласка из Јагодине, током 2013. године је водио кинески Далијен.[18] У септембру 2014. је по други пут у каријери преузео Јагодину.[19] Са Јагодином је у сезони 2014/15. освојио 10. место у Суперлиги, а на крају сезоне му је истекао уговор па је напустио клуб.[20]

У марту 2017. постављен је за тренера Радника из Сурдулице.[21] Успео је да обезбеди Раднику опстанак у Суперлиги, па је у јуну 2017. продужио сарадњу са клубом на још једну годину.[22] У сезони 2017/18. са Радником је освојио девето место у Суперлиги, док је у Купу клуб из Сурдулице елиминисан у шеснаестини финала.

Крајем маја 2018. је преузео Чукарички, по други пут у својој каријери.[23] Крунић је са екипом Чукаричког у сезони 2018/19. освојио четврто место у Суперлиги Србије па је тако клуб изборио пласман у квалификације за Лигу Европе, први пут после три године. На крају сезоне му је истекао уговор па је напустио клуб.[24]

Крунић је 4. јула 2019. постављен за тренера Радничког из Ниша.[25] Са екипом Радничког је елиминисан од естонске Флоре већ у 1. колу квалификација за Лигу Европе. Водио је тим на првих пет утакмица у Суперлиги Србије (три победе уз по један реми и пораз), након чега је смењен са места тренера 19. августа 2019.[26]

Крајем октобра 2019. поново преузима Радник из Сурдулице.[27] Био је тренер Радника до августа 2020. године, када је споразумно раскинут уговор.[28] У октобру 2022. је по трећи пут постављен за тренера Радника из Сурдулице.[29]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

као играч:

као тренер:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Симо Крунић нови тренер Инђије”. b92.net. 11. 4. 2011. Приступљено 16. 7. 2019. 
  2. ^ „Симо Крунић”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 7. 2019. 
  3. ^ „"Одузео бих пасош ономе ко одбије да игра за Србију"”. mondo.rs. 8. 2. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 
  4. ^ а б в г „Клементе ме тражио”. novosti.rs. 6. 6. 2006. Приступљено 16. 7. 2019. 
  5. ^ а б „Симо Крунић на клупи Јагодине”. b92.net. 20. 6. 2011. Приступљено 16. 7. 2019. 
  6. ^ „Старт без Вучинића”. novosti.rs. 22. 5. 2006. Приступљено 16. 7. 2019. 
  7. ^ „Представљен нови тренер Жељезничара Симо Крунић”. klix.ba. 18. 1. 2008. Приступљено 16. 7. 2019. 
  8. ^ „"Прерано сам добио шансу у Жељи, требао сам сазријети"”. sportsport.ba. 10. 3. 2016. Приступљено 16. 7. 2019. 
  9. ^ а б „Симо Крунић нови шеф Романтичара”. sportsport.ba. 13. 4. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  10. ^ „ОФК: Ивановићу отказ, нови тренер Симо Крунић”. mondo.rs. 13. 4. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  11. ^ „Тренер ОФК-а: Била би срамота да смо испали”. mondo.rs. 30. 5. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  12. ^ „Крунићев ОФК Београд се спасио”. sportsport.ba. 30. 5. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  13. ^ „Симо Крунић на клупи "фењераша"”. mondo.rs. 1. 2. 2010. Приступљено 16. 7. 2019. 
  14. ^ „Крунић напустио Чукарички”. b92.net. 12. 8. 2010. Приступљено 16. 7. 2019. 
  15. ^ „Инђија - Смедерево 2:0 (1:0)”. fkindjija.com. 30. 5. 2011. Приступљено 16. 7. 2019. [мртва веза]
  16. ^ „Крунић: Заслужили смо да освојимо Куп из првог покушаја, имали смо и среће”. sport.blic.rs. 8. 5. 2013. Приступљено 16. 7. 2019. 
  17. ^ „Јагодину су у Суперлиги тренирала само тројица!”. mondo.rs. 18. 9. 2014. Приступљено 16. 7. 2019. 
  18. ^ „Крунић: Ко је још у Кини чуо за Симу?! Сале, хвала ти!”. mozzartsport.com. 9. 6. 2013. Приступљено 16. 7. 2019. 
  19. ^ „Крунић: Иако су ми планови били везани за иностранство, Јагодину нисам могао да одбијем”. novosti.rs. 18. 9. 2014. Приступљено 16. 7. 2019. 
  20. ^ „Јагодина има новог тренера”. mondo.rs. 12. 6. 2015. Приступљено 16. 7. 2019. 
  21. ^ „Крунић преузео Радник”. mondo.rs. 22. 3. 2017. Приступљено 16. 7. 2019. 
  22. ^ „Симо Крунић наставља сарадњу са сурдуличким Радником”. infovranjske.rs. 14. 6. 2017. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 16. 7. 2019. 
  23. ^ „Симо Крунић наследио Лалатовића у Чукаричком”. b92.net. 24. 5. 2018. Приступљено 16. 7. 2019. 
  24. ^ „Симо Крунић и Чукарички завршили сарадњу”. b92.net. 24. 5. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 
  25. ^ „Званично: Симо Крунић нови тренер Радничког”. mozzartsport.com. 4. 7. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 
  26. ^ „Раднички Ниш мења тренера: Симо Крунић добио ОТКАЗ”. mondo.rs. 19. 8. 2019. Приступљено 30. 10. 2019. 
  27. ^ „СИМО КРУНИЋ ЗА ХС: У Нишу су ме навијачи мрзели, а замислите игру судбине, данас ћу тамо дебитовати…”. hotsport.rs. 30. 10. 2019. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 30. 10. 2019. 
  28. ^ „SPORAZUMAN RASKID UGOVORA: Simo Krunić nije više trener Radnika iz Surdulice”. Курир. 26. 8. 2020. Приступљено 26. 8. 2020. 
  29. ^ „Радник представио новог тренера”. zurnal.rs. 20. 10. 2022. Приступљено 26. 10. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]