Синусна брадикардија

Синусна брадикардија
ЕКГ у синусној брадикардијуи (50 откуцаја у мин). Црна линија прати откуцаје срца пацијената.
Специјалностикардиологија
Симптоми
  • вртоглавица
  • несвестица
  • хипотензија
  • синкопа
Дијагностички методЕКГ

Синусна брадикардија један је од многобројних поремећаја срчаног ритма које се карактерише успорењем синусног ритма (брадикардија) испод 60, 50 ређе и 40 откуцаја у минуту.[1]

Врсте

[уреди | уреди извор]

Синусна брадикардија се моеже јавити у два облика као физиолошка и патолошка брадикардија.[2]

Физиолошла брадикардија

[уреди | уреди извор]
Анимација брадикардије
Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са поремећајем срчаног ритма.

Овај облик брадикардије настаје у физиолошким стањима као нормална реакција код:

  • добро утренираних особа (спортиста, тешких физичких радника)
  • особа са израженом ваготонијом,

Патолошка брадикардија

[уреди | уреди извор]

Патолошка брадикардија, као што јој и сам назив каже настаје у одређеним патолошким сњинма или болестима, константне је учесталост < 40/мин. Типична је за синдром СА чвора, или један од знакова у следећим болестима:

  • хипертензија,[3]
  • срчанои удар (често),
  • коронарна болест,[4]
  • стања повећаног интракранијалног притиска,
  • аортна стенозе,[5]
  • атеросклерозе код старијих особа,[6]
  • екстракардијалних болести (смањена функција штитне жлезде, жутица),
  • механичке иритације вагуса (притисак на каротидни синус),
  • вазовагалне реакције (брадикардија и пад)
  • интоксикација лековима (дигиталис, бета-блокатори, антиаритмици итд.).[7]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Особе са синусном бардикардијом су углавном асимптоматски. Код симптоматских доминирају:

  • тегобе због немогућност повећања учесталости током напора,
  • лупање срца (успорен рад срца при јаким откуцајима),
  • несвестица (само код застоја синуса).

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Нормални изглед синусног ритма на ЕКГ

Дијагноза синусне брадикардије може се потврдити електрокардиограмом који показује следеће карактеристике:[1]

ЕКГ знаци у синусној брадикардији
Параметар Карактеристике
Број откуцаја Мања од 60 откуцаја у минути.
Ритам Правилан
Р таласи Усправни, доследни и нормални у морфологији и трајању.
P — R интервал Између 0,12 и 0,20 секунди.
QRS комплекс Ширина мања од 0,12 секунде и постојана морфологија.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

У диференцијеалној дијагностици од значаја су детаљна историје болести и физички преглед кардиолога. Све недавне промене у историји узимања лекова код пацијента, нови симптоми као што су бол у грудима, отежано дисање и лупање срца, породична историја синусне брадикардије, физички преглед који открива цијанозу, периферни едем, промењени ментални статус, диспнеја, су релевантне информације којер треба узети у обзир за диференцијалну дијагнозу.[1]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија најчешће није потребна код асимптоматских пацијената. Искључите лекове који могу довести до брадикардије (бета блокатори, антагонисти калцијума, дигиталис, антиаритмици).[8]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Hafeez Y, Grossman SA (2020). "Sinus Bradycardia". StatPearls. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. PMID 29630253.
  2. ^ „Sinusová bradykardie - EKG | Medicína, nemoci, studium na 1. LF UK”. www.stefajir.cz. Приступљено 7. 10. 2020. 
  3. ^ „Arterijska hipertenzija (Povišen krvni pritisak)”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  4. ^ Tadić, Danijela (2022-07-29). „Koronarna bolest se polako razvija, a kada može dovesti do infarkta”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  5. ^ „Шта је аортна стеноза (сужење аортног залиска срца)?”. www.bolnicapancevo.rs. Приступљено 2024-01-29. 
  6. ^ Stijović, Sanja (2023-04-05). „Srčani udar – skoro polovina starijih od 40 godina možda ima „skrivena” srčana oboljenja”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  7. ^ „Trovanje lekovima”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  8. ^ Neumar, Robert W.; Otto, Charles W.; Link, Mark S.; Kronick, Steven L.; Shuster, Michael; Callaway, Clifton W.; Kudenchuk, Peter J.; Ornato, Joseph P.; McNally, Bryan (2010-11-02). „Part 8: Adult Advanced Cardiovascular Life Support”. Circulation. 122 (18_suppl_3). ISSN 0009-7322. doi:10.1161/circulationaha.110.970988. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).