Ситроен Ц-елизе

Ситроен Ц-елизе
Ситроен Ц-елизе
Преглед
ПроизвођачСитроен
Производња2012. –
МонтажаШпанија, Кина
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија4 врата – седан
СличниПежо 301
Погонски агрегат
Моторбензин 1.2 L, 1.6 L
дизел 1.5, 1.6 L
Степен преноса5 степени (мануелни)
4 степена (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2652
Дужина4419−4427
Ширина1748
Висина1466

Ситроен Ц-елизе (фр. Citroën C-Elysée) је аутомобил који производи француска фабрика аутомобила Ситроен. Производи се од 2012. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Представљен је на сајму аутомобила у Паризу септембра 2012. године заједно са идентичним Пежоом 301. Ц-елизе је намењен само за тржишта у развоју (Азија, Африка, Латинска Америка, централна и источна Европа) и није доступан у западној Европи. Производи се у Кини и у шпанском граду Виго, заједно са Пежоом 301. Овај модел је у ствари друга генерација, прва се производила од 2002. до 2013. године у Кини за то тржише, али под називом Ситроен елизе (Citroën Elysée). Практично је то био ZX седан, са слабијом опремом и већим пртљажником у односу на европски хечбек.[1]

Заснован је на платформи Пежоа 208 и Ситроена Ц3. Ц-елизе је нискобуџетни аутомобил доње ниже средње класе, јефтин за одржавање и мале потрошње. Специјално је конструисан да задовољи укусе возача који су склонији лимузинама него хечбек моделима. Ц-елизе је породични аутомобил са много простора у кабини и великим пртљажником, који је прилагодљив свим подлогама и условима вожње.[2]

Иако је солидно направљен, за ентеријер су одабрани једноставнији, јефтинији материјали, тврда пластика и све што се није могло раније видети. У ентеријеру нема раскоши када је у питању квалитет материјала. Пластика је једноставна, тврда, али трајна. Преграда за одлагање ствари има довољно и распоређене су унутар читавог путничког простора, док је волумен пртљажника 640 литара или 506 литара по правилима немачког удружења аутомобилске индустрије (ВДА).[3]

Новембра 2016. године јавности је представљен редизајн. Највеће промене обухвата предњи део аутомобила. Рестилизована је маска хладњака, фарови, браник и отвори за магленке. Уграђена су и нова лед дневна светла. Позади су преобликована стоп светла, која изгледају модерније. Унапређена је и унутрашњост, Ц-елизе је добио нови мултимедијални сиситем са седмоинчним екраном осетљивим на додир.[4]

Спецификације[5]
Модел Запремина Цилиндри/
вентили
Снага Мењачи 0−100 km/h Брзина
Бензин
1.2 VTi 1199 cm³ 3/12 53 kW / 73 КС 5° мануелни 14,2 сек. 160 km/h
PureTech 82 1199 cm³ 3/12 60 kW / 80 КС 5° мануелни 12,9 сек. 169 km/h
1.6 VTi 1587 cm³ 4/16 86 kW / 115 КС 5° мануелни, 4° аутоматик 9,4 сек. 188 km/h
Дизел
1.5 BlueHDi 100 1499 cm³ 4/8 75 kW / 102 КС 6° мануелни 10,1 сек. 190 km/h
1.6 HDi 1560 cm³ 4/8 68 kW / 92 КС 5° мануелни 11,2 сек. 180 km/h
1.6 BlueHDi 100 1560 cm³ 4/8 73 kW / 100 КС 5° мануелни 10,8 сек. 183 km/h

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Citroën C-Elysée 1.2 VTi 72 Confort” (на језику: српски). magazinauto.com. Приступљено 19. 6. 2015. 
  2. ^ „Ситроен Ц-елизе” (на језику: руски). avtomarket.ru. Приступљено 19. 6. 2015. 
  3. ^ „Пежо 301” (на језику: српски). najboljiauto.com. Приступљено 19. 6. 2015. 
  4. ^ „Редизајн: Ситроен Ц-елизе”. b92.net/automobili. Приступљено 18. 12. 2016. 
  5. ^ „Specs for all generations of Citroen C-Elysee” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 21. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]