Слободан Николић

Слободан Николић
Лични подаци
Датум рођења (1959-06-14)14. јун 1959.(65 год.)
Место рођења Земун, СФРЈ
Држављанство СР Југославија
Информације о каријери
Проф. каријера 1975—1995.
Позиција бек шутер
Сениорска каријера
Године Клуб
1975—1987
1987—1989
1989—1991
1991—1993
1993—1994
1994—1995
Црвена звезда
Војводина
Црвена звезда
ОКК Београд
Плама Плевен
Раднички Крагујевац
Тренерска каријера
1996—1999
1999—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2010
2010—2013
2013—2016
2017
2018
ОКК Београд
Опава (помоћник)
Опава
Лукоил Академик
Раднички Застава
Спартак Приморје
ОКК Београд
Борац Бања Лука
Синтезија Пардубице
Енергија Ровинари
Напредак Алексинац
БАСК
Константин

Слободан Николић (рођен 14. јуна 1959. године у Земуну) је некадашњи српски и југословенски кошаркаш. Након кошаркашке каријере наставио је са тренерским послом. Он је други играч са највише наступа у Црвеној звезди .[1]

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

У Звездином дресу наступао је у два наврата, од 1975. до 1987. и од 1989. до 1991. године. Николић држи рекорд Црвене звезде по броју одиграних сезона – 14. За клуб са Малог Калемегдана постигао је 5393 поена, по чему је трећи стрелац у историји црвено-белих. Он је и најбољи стрелац Звезде у националном купу са укупно 506 постигнутих поена. За Звезду је дебитовао у сезони 1975/76 као талентовани тинејџер, а на укупно 19 мечева постигао је 12 поена. Наредне сезоне је добио нешто већу минутажу, а ослонац тима је постао у сезони 1977/78, када је у првенству бележио 15,3 поена по утакмици и био трећи стрелац екипе. У Купу је био још ефикаснији. На пет сусрета је имао просек од 18,4 поена, а црвено-бели су заустављени у полуфиналу. И у сезони 1978/79 био је трећи стрелац тима, иза Жарка Копривице и Радивоја Живковића, са укупно 343 поена у 24 меча у првенству и Купу Југославије.

Доласком Ранка Жеравице на клуба, екипа је постепено почела да бележи боље резултате, а Николић је у сезони 1979/80 са 386 поена на 24 меча био други стрелац Црвене звезде у свим такмичењима са просеком од 16,1 поена по мечу. Изборен је и пласман у европски Куп Радивоја Кораћа, где је Звезда стигла до полуфинала у сезони 1980/81, а Николић је бележио 15,3 поена по утакмици и био други кошгетер екипе. У сезони 1981/82 први пут је игран плеј-оф, а Звезда је заустављена у полуфиналу. Исти домет остварен је и у међународном Купу Радивоја Кораћа. Слободан Николић је укупно те сезоне постигао 599 поена у 38 сусрета, а у Купу Кораћа био је најбољи стрелац тима са 156 поена (просек 19,5 по мечу). Он је у сезони 1982/83 забележио укупно 530 поена на 41 утакмици.

Слободан Николић је са Звездом играо два финала у сезони 1983/84. Црвено-бели су стигли до саме завршнице у европском Купу Радивоја Кораћа, где их је француски Ортез убедљиво савладао са 97:73, а он је био најефикаснији у тиму Звезде са 22 поена, а и укупно је био први стрелац тима у целом циклусу Купа Кораћа са 147 поена у десет мечева – просек 14,7 по утакмици. Николић је и у плеј-офу 1984. године био лидер тима по просеку поена са 17,1 по мечу, а укупно је у сезони на 40 мечева забележио 488 поена.

Николић је постигао 490 поена у 40 утакмица у сезони 1984/85. Већи део сезоне 1985/86 пропустио је због одласка у војску, али је ипак и на тих 14 одиграних мечева остварио двоцифрен учинак (11,1 поен по мечу). По повратку у тим наредне сезоне није имао тако значајну улогу доласком Владе Ђуровића на место тренера уместо Ранка Жеравице.

Војводина

[уреди | уреди извор]

У новосадску Војводину је прешао 1987. године, где је играо у наредне две сезоне и без значајнијих успеха.

Повратак у Звезду

[уреди | уреди извор]

У Звезду се вратио у сезони 1989/90, када је са просеком од 15,2 поена по мечу био други стрелац тима у сезони (500 поена, 33 меча). У мајсторици полуфинала плеј-офа против Задра (97:88) убацио је шест тројки (28 поена) у победи Звезде за пласман у финале. Црвено-бели су у финалима плеј-офа и Купа заустављени од тадашњег владара Европе, сплитске Југопластике.

Своју последњу и рекордну 14. сезону у Звезди одиграо је на веома високом нивоу. Био је најбољи стрелац тима са укупно 630 поена. У Купу Купова 8. јануара 1991. године у поразу од Сарагосе (109:113) постигао је чак осам тројки (32 поена). Имао је одличан просек од 20,3 поена у овом такмичењу, али екипа није блистала те сезоне иако је у тиму имала и Дражена Далипагића, који је био на заласку каријере, али и даље врло ефикасан. Заузели су тек девето место у последњој сезони лиге велике Југославије и тек после плеј-аута изборили опстанак. У 2. колу плеј-аута у победи Звезде против београдског Радничког (109:100), Николић је убацио седам тројки (29 поена).

ОКК Београд

[уреди | уреди извор]

Тек када је заиграо за ОКК Београд стигао је до првог трофеја и то заједно са некадашњим дугогодишњим саиграчима из Звезде, Зораном Радовићем и Предрагом Богосављевом. Освојили су Куп 1993. године. Касније је играо и за бугарску Пламу.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Италији 1978. године, када је на шест мечева постигао 49 поена.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је клубове из Пољске, Бугарске, Чешке, ОКК Београд, Раднички из Крагујевца, Борац из Бањалуке, Напредак из Алексинца, БАСК и Константин.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/article/rakocevic-u-top-10 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2014) Приступљено 22.05.2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]