Слободан Николић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 14. јун 1959. | ||
Место рођења | Земун, СФРЈ | ||
Држављанство | СР Југославија | ||
Информације о каријери | |||
Проф. каријера | 1975—1995. | ||
Позиција | бек шутер | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1975—1987 1987—1989 1989—1991 1991—1993 1993—1994 1994—1995 |
Црвена звезда Војводина Црвена звезда ОКК Београд Плама Плевен Раднички Крагујевац | ||
Тренерска каријера | |||
1996—1999 1999—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2005—2006 2006—2007 2007—2008 2008—2010 2010—2013 2013—2016 2017 2018 |
ОКК Београд Опава (помоћник) Опава Лукоил Академик Раднички Застава Спартак Приморје ОКК Београд Борац Бања Лука Синтезија Пардубице Енергија Ровинари Напредак Алексинац БАСК Константин | ||
Слободан Николић (рођен 14. јуна 1959. године у Земуну) је некадашњи српски и југословенски кошаркаш. Након кошаркашке каријере наставио је са тренерским послом. Он је други играч са највише наступа у Црвеној звезди .[1]
У Звездином дресу наступао је у два наврата, од 1975. до 1987. и од 1989. до 1991. године. Николић држи рекорд Црвене звезде по броју одиграних сезона – 14. За клуб са Малог Калемегдана постигао је 5393 поена, по чему је трећи стрелац у историји црвено-белих. Он је и најбољи стрелац Звезде у националном купу са укупно 506 постигнутих поена. За Звезду је дебитовао у сезони 1975/76 као талентовани тинејџер, а на укупно 19 мечева постигао је 12 поена. Наредне сезоне је добио нешто већу минутажу, а ослонац тима је постао у сезони 1977/78, када је у првенству бележио 15,3 поена по утакмици и био трећи стрелац екипе. У Купу је био још ефикаснији. На пет сусрета је имао просек од 18,4 поена, а црвено-бели су заустављени у полуфиналу. И у сезони 1978/79 био је трећи стрелац тима, иза Жарка Копривице и Радивоја Живковића, са укупно 343 поена у 24 меча у првенству и Купу Југославије.
Доласком Ранка Жеравице на клуба, екипа је постепено почела да бележи боље резултате, а Николић је у сезони 1979/80 са 386 поена на 24 меча био други стрелац Црвене звезде у свим такмичењима са просеком од 16,1 поена по мечу. Изборен је и пласман у европски Куп Радивоја Кораћа, где је Звезда стигла до полуфинала у сезони 1980/81, а Николић је бележио 15,3 поена по утакмици и био други кошгетер екипе. У сезони 1981/82 први пут је игран плеј-оф, а Звезда је заустављена у полуфиналу. Исти домет остварен је и у међународном Купу Радивоја Кораћа. Слободан Николић је укупно те сезоне постигао 599 поена у 38 сусрета, а у Купу Кораћа био је најбољи стрелац тима са 156 поена (просек 19,5 по мечу). Он је у сезони 1982/83 забележио укупно 530 поена на 41 утакмици.
Слободан Николић је са Звездом играо два финала у сезони 1983/84. Црвено-бели су стигли до саме завршнице у европском Купу Радивоја Кораћа, где их је француски Ортез убедљиво савладао са 97:73, а он је био најефикаснији у тиму Звезде са 22 поена, а и укупно је био први стрелац тима у целом циклусу Купа Кораћа са 147 поена у десет мечева – просек 14,7 по утакмици. Николић је и у плеј-офу 1984. године био лидер тима по просеку поена са 17,1 по мечу, а укупно је у сезони на 40 мечева забележио 488 поена.
Николић је постигао 490 поена у 40 утакмица у сезони 1984/85. Већи део сезоне 1985/86 пропустио је због одласка у војску, али је ипак и на тих 14 одиграних мечева остварио двоцифрен учинак (11,1 поен по мечу). По повратку у тим наредне сезоне није имао тако значајну улогу доласком Владе Ђуровића на место тренера уместо Ранка Жеравице.
У новосадску Војводину је прешао 1987. године, где је играо у наредне две сезоне и без значајнијих успеха.
У Звезду се вратио у сезони 1989/90, када је са просеком од 15,2 поена по мечу био други стрелац тима у сезони (500 поена, 33 меча). У мајсторици полуфинала плеј-офа против Задра (97:88) убацио је шест тројки (28 поена) у победи Звезде за пласман у финале. Црвено-бели су у финалима плеј-офа и Купа заустављени од тадашњег владара Европе, сплитске Југопластике.
Своју последњу и рекордну 14. сезону у Звезди одиграо је на веома високом нивоу. Био је најбољи стрелац тима са укупно 630 поена. У Купу Купова 8. јануара 1991. године у поразу од Сарагосе (109:113) постигао је чак осам тројки (32 поена). Имао је одличан просек од 20,3 поена у овом такмичењу, али екипа није блистала те сезоне иако је у тиму имала и Дражена Далипагића, који је био на заласку каријере, али и даље врло ефикасан. Заузели су тек девето место у последњој сезони лиге велике Југославије и тек после плеј-аута изборили опстанак. У 2. колу плеј-аута у победи Звезде против београдског Радничког (109:100), Николић је убацио седам тројки (29 поена).
Тек када је заиграо за ОКК Београд стигао је до првог трофеја и то заједно са некадашњим дугогодишњим саиграчима из Звезде, Зораном Радовићем и Предрагом Богосављевом. Освојили су Куп 1993. године. Касније је играо и за бугарску Пламу.
Са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Италији 1978. године, када је на шест мечева постигао 49 поена.
По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је клубове из Пољске, Бугарске, Чешке, ОКК Београд, Раднички из Крагујевца, Борац из Бањалуке, Напредак из Алексинца, БАСК и Константин.