Списак деиста

Ово је непотпун списак људи који су категорисани као деисти. Деизам је веровање у Бога засновано само на природној религији, или веровање у верске истине које су људи открили кроз процес разумевања, независно од било каквог откровења у Светом писму или од пророка . Изабрани су због утицаја на деизам или због њихове славе у другим областима.

Жан ле Рон Д'Аламбер (1717–1783), француски математичар, механичар, физичар, филозоф и теоретичар музике. Такође је био коуредник са Денисом Дидроом на Енциклопедији.^[1]
Итан Ален (1738–1789), рани амерички револуционар и герилски вођа.^[2]
Анаксагора (500–428. п. н. е ), грчки филозоф предсократовског доба.^[3]
Аристотел (384–322. п. н. е.), грчки филозоф и полихистор, Платонов ученик и учитељ Александра Великог.^[4] ^[5] ^[6]

Референце

^ "The dividing line between Deism and atheism among the Philosophes was often rather blurred, as is evidenced by Le Rêve de d'Alembert (written 1769; "The Dream of d'Alembert"), which describes a discussion between the two "fathers" of the Encyclopédie: the Deist Jean Le Rond d'Alembert and the atheist Diderot." Andreas Sofroniou, Moral Philosophy, from Hippocrates to the 21st Aeon, stranica 197.
^ Allen, Ethan (1784). „Reason: The Only Oracle Of Man”. Архивирано из оригинала 2004-12-10. г. Приступљено 7. 2. 2013.
^ John Ferguson (ур.). Plato: Republic Book X. Taylor & Francis. стр. 15. „Anaxagoras was a typical Deist.”
^ Henry C. Vedder. Forgotten Books. стр. 353. ISBN 9781440073427. „To use modern nomenclature, Plato is theist, Aristotle Deist.”
^ Bigg, Charles (1895). Neoplatonism. Society for Promoting Christian Knowledge. стр. 50. Приступљено 29. 6. 2012. „The reason for this low-pitched morality Atticus discerned, and here again he was right, in the Deism of Aristotle. Deism regards God as creating and equipping the world, and then leaving it to itself.”
^ Gary R. Habermas, David J. Baggett, ур. (2009). Did the Resurrection Happen?: A Conversation With Gary Habermas and Antony Flew. InterVarsity Press. стр. 105. ISBN 9780830837182. Приступљено 29. 6. 2012. „While he mentioned evil and suffering, I did wonder about Tony's juxtaposition of choosing either Aristotle's Deism or the freewill defense, which he thinks “depends on the prior acceptance of a framework of divine revelation.” Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

[1] "The dividing line between Deism and atheism among the Philosophes was often rather blurred, as is evidenced by Le Rêve de d'Alembert (written 1769; "The Dream of d'Alembert"), which describes a discussion between the two "fathers" of the Encyclopédie: the Deist Jean Le Rond d'Alembert and the atheist Diderot." Andreas Sofroniou, Moral Philosophy, from Hippocrates to the 21st Aeon, stranica 197.

[2] Allen, Ethan (1784). „Reason: The Only Oracle Of Man”. Архивирано из оригинала 2004-12-10. г. Приступљено 7. 2. 2013.

[3] John Ferguson (ур.). Plato: Republic Book X. Taylor & Francis. стр. 15. „Anaxagoras was a typical Deist.”

[4] Henry C. Vedder. Forgotten Books. стр. 353. ISBN 9781440073427. „To use modern nomenclature, Plato is theist, Aristotle Deist.”

[5] Bigg, Charles (1895). Neoplatonism. Society for Promoting Christian Knowledge. стр. 50. Приступљено 29. 6. 2012. „The reason for this low-pitched morality Atticus discerned, and here again he was right, in the Deism of Aristotle. Deism regards God as creating and equipping the world, and then leaving it to itself.”

[6] Gary R. Habermas, David J. Baggett, ур. (2009). Did the Resurrection Happen?: A Conversation With Gary Habermas and Antony Flew. InterVarsity Press. стр. 105. ISBN 9780830837182. Приступљено 29. 6. 2012. „While he mentioned evil and suffering, I did wonder about Tony's juxtaposition of choosing either Aristotle's Deism or the freewill defense, which he thinks “depends on the prior acceptance of a framework of divine revelation.” Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]