Укупна популација | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
104.549 (2016)[1] 200.000[2] | ||||||||||
Региони са значајном популацијом | ||||||||||
Сиднеј, Мелбурн и Перт | ||||||||||
Језици | ||||||||||
енглески и српски | ||||||||||
Религија | ||||||||||
православље | ||||||||||
Сродне етничке групе | ||||||||||
Српска дијаспора |
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Срби у Аустралији су грађани Аустралије српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Аустралији.
До стварања аустралијске федерације 1901. године, у тој земљи је било мало Срба. Разлози за то су велика удаљеност, скуп бродски превоз до тог континента и оскудне информације о њему. Најраније досељавање Срба у Аустралију почиње крајем 19. века. То су махом били Срби из Црне Горе, Бока которске, Далмације, Херцеговине и Лике. Још почетком друге половине 19. века помиње се име Николе Миловића који је био копач злата на златним пољима у западној Аустралији, а након тога се бавио воћарством и виноградарством, иначе је родом из Бока которске. Године 1896. међу копачима злата у месту Калгурли нашли су се и Томо Марић из Херцеговине, Божа и Милан Станишић, Душан Ћетковић и многи други Срби. Када је 1901. године одржана прва светска изложба, у Сиднеј је дошао чувени бечки филхармонијски оркестар, у коме су била два београдска музичара - Марковић и Бранисављевић, који су том приликом остали у Сиднеју.
Било је 1904. године у свих пет провинција Аустралије укупно 938 Срба, са разних страна. Највише се задржавају у Мелбурну и околини. Не поседују српске ни цркве ни читаонице, али имају две кафане. Верске потребе задовољавају у тамошњим грчким православним црквама, којих има пет. Када су те године вршени избори за народну скупштину провинције Викторије, између 29 посланика изабран је и један Србин. Бокељ Јован Саровић родом из Котора, добио је 8685 гласова бирача.[3]
Постоји допунска српска школа у Бризбејну у којој је по отварању 2023. године било 45 ученика.[4]