Средњи артеријски притисак

Крива притиска у аорти

Крива притиска у периферним артеријама

Средњи артеријски притисак (акроним MAP, од енгл. речи Mean Arterial Pressure) је просечна вредност свих крвних притисака измерених у кратким временским интервалима током одређеног временског периода.^[1] Он није једнак средини између систолног и дијастоличког притиска, јер крвни притисак остаје већи од дијастолног (или „нижег“ притиска) током већег дела срчаног циклуса. Да би се осигурала нормална перфузија мозга, средњи артеријски притисак требало би бити у распону од 60-160 ммХг.^[2]

Одређивање

Неинвазивни мониторинг крвног притиска

Инвазивно мерење

Директно одређивање средњег крвног притиска инвазивним мерењемје најпрецизнији метод, којом се израчунава средња вредност измерене криве артеријског притиска. Ова метода се углавном користи у интензивној медицини и за интраоперативно мерење крвног притиска.^[3]

Осцилометријска метода мерења

Ова метода се користи у аутоматским уређајима за мерење крвног притиска. Да би се то постигло, притисак манжетне се ослобађа у задатим интервалима. У подручју између систолног и дијастоличког притиска, зид крвног суда осцилира, а осцилација се преноси на манжетну. Осцилације достижу свој максимум при притиску у манжетни, што одговара средњем артеријском притиску. Максимум осцилације, а самим тим и МАР, могу се одредити са далеко већом тачношћу од краја осцилације, што одговара дијастоличком крвном ритиску.^[3]

Аускултативно мерење према Рива-Рочију

Током ручног мерења крвног притиска, испитивач доживљава горе поменуте осцилације као Коротков звук. Ово омогућава одређивање систолног и дијастолног крвног притиска.

На меррење МАР такође веома утиче степен пуњења крвних судова и однос који према дијастолном и систолном артеријском притиску варира киод истог пацијента. Стога је важно разликовати да ли је МАР заправо интеграл артеријског притиска током времена или је то само приближни притисак израчунат из измерених систолних и дијастолних вредности.

Математичко одређивање MAP

Средњи притисак се обично одређује са 60% дијастолног и 40% систолног притиска. Његова вредност се добија израчунавањем средњег притиска из систолног и дијастолног притиска применом следеће формуле:^[4]

${\displaystyle MAP=(CO\cdot SVR)+CVP}$

у којој је:

• ${\displaystyle CO}$ — срчани излаз
• ${\displaystyle SVR}$ — системски васкуларни отпор
• ${\displaystyle CVP}$ — централни венски притисак који је обично довољно мали да се у овој формули може занемарити.

Пошто је MAP обично на или близу 0 ммХг, овај однос се често поједностављује на:

MAP ≈ CO × SVR

Стога ће промене у CO или SVR утицати на MAP. Према томе повећање CO повећава MAP. Исто тако, повећање SVR повећава MAP у било ком датом CO. Ако се CO и SVR промене узајамно и пропорционално, тада се МАП неће променити. На пример, ако се CO удвостручи, а SVR смањи за половину, MAP се не мења (ако је COP = 0). Важно је напоменути да су све променљиве пронађене у првој једначини међусобно зависне. То значи да промена једне променљиве мења све остале.

У пракси, MAP се не одређује познавањем CO и SVR, већ директним или индиректним мерењима артеријског притиска. Из трага аортног притиска током времена (види слику), облик трага притиска даје средњу вредност притиска (геометријску средину) која је мања од аритметичког просека систолног и дијастоличког притиска као што је приказано десно.

При нормалном пулсу у мировању, MAP се може приказати следећом једначином:

MAP ≈(=) Р (дијастолни) + 1/3 (Рсистолни - Р дијастолни)

На пример : ако је систолни притисак 120 ммХг, а дијастолни притисак 80 ммХг, тада је средњи артеријски притисак приближно 93 ммХг користећи овај прорачун. Међутим, при високим срчаним фреквенцијама, MAP је ближи аритметичком просеку систолног и дијастолног притиска (дакле, скоро 100 ммХг) због промене облика пулса артеријског притиска (постаје ужи).

За апсолутно тачно одређивање средњег артеријског притиска користе се аналогна електронска кола или дигиталне технике. У нормалној клиничкој пракси, међутим, мере се систолни и дијастолни притисак, а не MAP. То мерење се врши само када треба израчунати SVR.

Процена

Средњи артеријски притисак (дијаграм)

Током одмора, МАР се може приближити током мерења крвног притиска, систолном крвном притиску и дијастолном крвном притиску, према формули:^[3][5]

${\displaystyle PAM\simeq PAD+{\frac {1}{3}}(PAS-PAD)}$

или

${\displaystyle PAM\simeq {\frac {2}{3}}(PAD)+{\frac {1}{3}}(PAS)}$

или

${\displaystyle PAM\simeq {\frac {(2PAD)+PAS}{3}}}$

где је:

• PAM — средњи артеријски притисак
• PAS — систолни крвни притисак
• PAD — дијастолни крвни притисак
• PP — пулсни притисак ${\displaystyle PAS-PAD}$

У тахикардији је прорачун ближи просеку PAS и PAD; с обзиром на то да се повећањем броја откуцаја срца скраћује трајање дијастоле у срчаном циклусу, самим тим мења се и трајање дијастолних притисака у циркулацији.

Клинички значај

24 чаовни праг средњег артеријског притиска (МАП)^[6]

24 час. МАП категорија	24 час. МАП
Нормални крвни притисак	< 90 mmHg
Повишен крвни притисак	90 to < 92 mmHg
Први стадијум хипертензије	92 to < 96 mmHg
Други стадијум хипертензије	> 96 mmHg

У физиологији MAP се сматра да је перфузијским притиском који већи од 70 ммХг довољна за одржавање функције органа код просечне особе. Он је обично између 65 и 110 ммХг.^[7] У условима када је средњем артеријском притискак око 50 ммХг, макар и 1 минут, или при његовим акумулативним ефектима током кратких периода, повећава се ризик од смртности за 5% због отказа органа или других компликација.^[8][9][10] МАП се може користити слично систоличком крвном притиску за праћење и лечењу циљаног крвног притиска. Јер су обе вредности показатељи повољног исхода сепсе, велике трауме, можданог удара, интракранијалног крварења у хипертензивним хитним случајевима.^[11]

Ако MAP макар и 1 минут падне испод 50 ммХг током дужег времена, витални органи неће добити довољну перфузију кисеоника и постаће хипоксични, или ће се у њима развити исхемија.^[12] С друге стране, MAP изнад 160 ммХг одражава вишак церебралног крвотока и може резултовати повишеним интеркраинијалним притиском.^[7][13]

Види још

• Крвни притисак
• Хипертензија
• Хипертензија

Извори

1. „Sect. 3, Ch. 7: Mean Arterial Blood Pressure (MAP)”. web.archive.org. 2016-03-03. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 2021-01-18. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
2. Zheng, Liqiang; Sun, Zhaoqing; Li, Jue; Zhang, Rui; Zhang, Xingang; Liu, Shuangshuang; Li, Jiajin; Xu, Changlu; Hu, Dayi (2008). „Pulse Pressure and Mean Arterial Pressure in Relation to Ischemic Stroke Among Patients With Uncontrolled Hypertension in Rural Areas of China”. Stroke (на језику: енглески). 39 (7): 1932—1937. ISSN 0039-2499. doi:10.1161/STROKEAHA.107.510677. 
3. „Cardiovascular Physiology (page 3)”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2006. г. 
4. „CV Physiology | Mean Arterial Pressure”. www.cvphysiology.com. Приступљено 17. 1. 2021. 
5. „Calculating the mean arterial pressure (MAP)”. nursingcenter.com. Приступљено 17. 1. 2021. 
6. Melgarejo JD, Yang WY, Thijs L, et al. (јануар 2021). „Association of Fatal and Nonfatal Cardiovascular Outcomes With 24-Hour Mean Arterial Pressure”. Hypertension. 77 (1): 39—48. doi:10.1161/HYPERTENSIONAHA.120.14929. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. impactEDnurse (31. 5. 2007). „Мean arterial pressure”. impactednurse.com. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 13. 10. 2020. 
8. Munis J. (2008). „The problems of posture, pressure, and perfusion: cerebral perfusion pressure defined”. APSF Newsletter. 22 (4): 82—3. 
9. Nicklas, Julia Y.; Beckmann, David; Killat, Jasper; Petzoldt, Martin; Reuter, Daniel A.; Rösch, Thomas; Saugel, Bernd (2019). „Continuous noninvasive arterial blood pressure monitoring using the vascular unloading technology during complex gastrointestinal endoscopy: a prospective observational study”. Journal of Clinical Monitoring and Computing. 33 (1): 25—30. PMID 29556885. doi:10.1007/s10877-018-0131-6. 
10. Maheshwari, Kamal; Khanna, Sandeep; Bajracharya, Gausan Ratna; Makarova, Natalya; Riter, Quinton; Raza, Syed; Cywinski, Jacek B.; Argalious, Maged; Kurz, Andrea; Sessler, Daniel I. (2018). „A Randomized Trial of Continuous Noninvasive Blood Pressure Monitoring During Noncardiac Surgery”. Anesth Analg. 127 (2): 424—431. PMID 29916861. doi:10.1213/ANE.0000000000003482. 
11. Magder SA (2014). „The highs and lows of blood pressure: toward meaningful clinical targets in patients with shock”. Crit. Care Med. 42 (5): 1241—51. .
12. Avasthey, P. (1972). „Venous pressure changes during orthostasis”. Cardiovascular Research. 6 (6): 657—63. PMID 4656473. doi:10.1093/cvr/6.6.657. .
13. Valdueza, J. M.; von Münster, T.; Hoffman, O.; Schreiber, S.; Einhäupl, K. M. (2000). „Postural dependency of the cerebral venous outflow”. Lancet. 355 (9199): 200—1. PMID 10675123. doi:10.1016/S0140-6736(99)04804-7. 

Литература

• Ћосић В. Ургентна стања у интерној медицини, Научна књига, Београд, 1987. pp. 51-53
• Група аутора Упутство-подсетник. Ургентна стања у унтерној медицини, Катедра за ургентну медицину ВМА Београд, 2000.
• Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2. 

Спољашње везе

• Mean Arterial Pressure (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).