Средњи артеријски притисак (акроним MAP, од енгл. речи Mean Arterial Pressure) је просечна вредност свих крвних притисака измерених у кратким временским интервалима током одређеног временског периода.[1] Он није једнак средини између систолног и дијастоличког притиска, јер крвни притисак остаје већи од дијастолног (или „нижег“ притиска) током већег дела срчаног циклуса. Да би се осигурала нормална перфузија мозга, средњи артеријски притисак требало би бити у распону од 60-160 ммХг.[2]
Директно одређивање средњег крвног притиска инвазивним мерењемје најпрецизнији метод, којом се израчунава средња вредност измерене криве артеријског притиска. Ова метода се углавном користи у интензивној медицини и за интраоперативно мерење крвног притиска.[3]
Ова метода се користи у аутоматским уређајима за мерење крвног притиска. Да би се то постигло, притисак манжетне се ослобађа у задатим интервалима. У подручју између систолног и дијастоличког притиска, зид крвног суда осцилира, а осцилација се преноси на манжетну. Осцилације достижу свој максимум при притиску у манжетни, што одговара средњем артеријском притиску. Максимум осцилације, а самим тим и МАР, могу се одредити са далеко већом тачношћу од краја осцилације, што одговара дијастоличком крвном ритиску.[3]
Током ручног мерења крвног притиска, испитивач доживљава горе поменуте осцилације као Коротков звук. Ово омогућава одређивање систолног и дијастолног крвног притиска.
На меррење МАР такође веома утиче степен пуњења крвних судова и однос који према дијастолном и систолном артеријском притиску варира киод истог пацијента. Стога је важно разликовати да ли је МАР заправо интеграл артеријског притиска током времена или је то само приближни притисак израчунат из измерених систолних и дијастолних вредности.
Средњи притисак се обично одређује са 60% дијастолног и 40% систолног притиска. Његова вредност се добија израчунавањем средњег притиска из систолног и дијастолног притиска применом следеће формуле:[4]
у којој је:
Пошто је MAP обично на или близу 0 ммХг, овај однос се често поједностављује на:
Стога ће промене у CO или SVR утицати на MAP. Према томе повећање CO повећава MAP. Исто тако, повећање SVR повећава MAP у било ком датом CO. Ако се CO и SVR промене узајамно и пропорционално, тада се МАП неће променити. На пример, ако се CO удвостручи, а SVR смањи за половину, MAP се не мења (ако је COP = 0). Важно је напоменути да су све променљиве пронађене у првој једначини међусобно зависне. То значи да промена једне променљиве мења све остале.
У пракси, MAP се не одређује познавањем CO и SVR, већ директним или индиректним мерењима артеријског притиска. Из трага аортног притиска током времена (види слику), облик трага притиска даје средњу вредност притиска (геометријску средину) која је мања од аритметичког просека систолног и дијастоличког притиска као што је приказано десно.
При нормалном пулсу у мировању, MAP се може приказати следећом једначином:
На пример : ако је систолни притисак 120 ммХг, а дијастолни притисак 80 ммХг, тада је средњи артеријски притисак приближно 93 ммХг користећи овај прорачун. Међутим, при високим срчаним фреквенцијама, MAP је ближи аритметичком просеку систолног и дијастолног притиска (дакле, скоро 100 ммХг) због промене облика пулса артеријског притиска (постаје ужи).
За апсолутно тачно одређивање средњег артеријског притиска користе се аналогна електронска кола или дигиталне технике. У нормалној клиничкој пракси, међутим, мере се систолни и дијастолни притисак, а не MAP. То мерење се врши само када треба израчунати SVR.
Током одмора, МАР се може приближити током мерења крвног притиска, систолном крвном притиску и дијастолном крвном притиску, према формули:[3][5]
или
или
где је:
У тахикардији је прорачун ближи просеку PAS и PAD; с обзиром на то да се повећањем броја откуцаја срца скраћује трајање дијастоле у срчаном циклусу, самим тим мења се и трајање дијастолних притисака у циркулацији.
24 час. МАП категорија | 24 час. МАП |
---|---|
Нормални крвни притисак | < 90 mmHg |
Повишен крвни притисак | 90 to < 92 mmHg |
Први стадијум хипертензије | 92 to < 96 mmHg |
Други стадијум хипертензије | > 96 mmHg |
У физиологији MAP се сматра да је перфузијским притиском који већи од 70 ммХг довољна за одржавање функције органа код просечне особе. Он је обично између 65 и 110 ммХг.[7] У условима када је средњем артеријском притискак око 50 ммХг, макар и 1 минут, или при његовим акумулативним ефектима током кратких периода, повећава се ризик од смртности за 5% због отказа органа или других компликација.[8][9][10] МАП се може користити слично систоличком крвном притиску за праћење и лечењу циљаног крвног притиска. Јер су обе вредности показатељи повољног исхода сепсе, велике трауме, можданог удара, интракранијалног крварења у хипертензивним хитним случајевима.[11]
Ако MAP макар и 1 минут падне испод 50 ммХг током дужег времена, витални органи неће добити довољну перфузију кисеоника и постаће хипоксични, или ће се у њима развити исхемија.[12] С друге стране, MAP изнад 160 ммХг одражава вишак церебралног крвотока и може резултовати повишеним интеркраинијалним притиском.[7][13]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |