Сремска област

Сремска област
1922.—1929.
Сремска област
Главни град	Вуковар
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Догађаји
Статус	Бивша област
Историја
• Успостављено	1922.
• Укинуто	1929.
Претходник Следбеник Сремска жупанија (Краљевина СХС) Дунавска бановина (Краљевина Југославија) Дринска бановина (Краљевина Југославија) Управа града Београда (Краљевина Југославија)

Мапа Сремске области

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Историја

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Сремске области је била организована као Сремска жупанија. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Сремске области је подељено између Дунавске бановине, Дринске бановине и Управе града Београда. У почетку су Вуковар, Винковци, Жупања, Шид и Ср. Митровица припадали Дринској бановини, од 1931. тај "прекосавски" део подељен је између Савске (Вуковар, Винковци и Жупања) и Дунавске бановине.

Географија

Сремску област чинило је подручје Срема. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Бачком облашћу на северу, Осјечком облашћу на западу, Врбаском облашћу на југозападу, као и са Тузланском, Подрињском и Ваљевском облашћу на југу.

Демографија

Према попису становништва из 1921. године, сви срезови и градови ове области су имали већинско становништво које је говорило српски или хрватски. У смислу, вероисповести, 7 источних и централних срезова (Илок, Ириг, Рума, Митровица, Стара Пазова, Шид, Земун) су имали већинско православно становништво, док су 3 западна среза (Вуковар, Винковци, Жупања) имали већинско католичко становништво.

Административна подела

Област су чинили следећи срезови:

• Винковачки срез
• Вуковарски срез
• Жупањски срез
• Земунски срез
• Илочки срез
• Иришки срез
• Сремскомитровачки срез
• Румски срез
• Старопазовачки срез
• Шидски срез

Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:

• Земун
• Митровица
• Петроварадин
• Сремски Карловци

Већи градови

Већи градови у саставу области били су:

• Винковци
• Вуковар
• Земун
• Инђија
• Митровица
• Рума

Земун, Инђија, Рума и Митровица се данас налазе у саставу Србије, док се Винковци и Вуковар налазе у саставу Хрватске.

Велики жупани

• Драгомир Тодоровић од 1923.^[1] до 1927
• Владимир Јефтић од 1927.^[2]

Референце

1. Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 27. август 1923, Број 194^{[мртва веза]}
2. Политика, 16.6.1927, страна 3

Литература

• Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
• Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73. 

Види још

• Срем
• Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
• Бачка област
• Београдска област
• Подунавска област

Спољашње везе

• Мапа области
• Мапа области Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
• Мапа области