Сретен Стојановић

Сретен Стојановић
Фотографија Стојановића
Лични подаци
Датум рођења	(1898-02-02)2. фебруар 1898.
Место рођења	Приједор, Аустроугарска
Датум смрти	29. октобар 1960.(1960-10-29) (62 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Уметнички рад
Поље	вајарство
Утицао на	Владета Петрић
Најважнија дела	Споменик Слобода
Потпис

Гроб Сретена Стојановића у Аркадама на Новом гробљу у Београду.

Сретен Стојановић (Приједор, 2. фебруар 1898 — Београд, 29. октобар 1960) био је српски академски вајар, цртач, акварелиста, теоретичар, ликовни критичар и универзитетски професор. Стојановић је био декан Ликовне академије у Београду.

Биографија

Стојановићи су Јакшићи из Невесињског поља. Одатле су се покренули под вођством кнеза Вуковоја Јакшића и зауставили на Козари у селима више Приједора. По синовима Вуковојевим, Стојану, постали су Стојановићи, а по кнезу Милану Кнежевићи. У крајишкој породици Стојановића биле су три генерације свештеника. Илија, Гавро и Симо, отац Сретена Стојановића^[1] и још његових седморо браће и сестара. Одрастао је у православној српској породици. Мајка Јованка, дјевојачки Вујасиновић из свештеничке православне породице из Козарске Дубице и отац Симо Стојановић православни свештеник. Слава Стојановића је Свети Ђорђе. Све учење из породице је упућивало да је највећи домет сваког национализма ипак само и једино човјек. Сви Стојановићи су били добро и лијепо васпитана дјеца.

Основну школу похађао је у Приједору, а била је на свега неколико метара од њихове породичне куће на мјесту данашњег Дома за пензионере и стара лица. Почео је да похађа средњу школу у Бањој Луци али је као националистички револуционар истеран из гимназије. За време рата је био затворен. Као припадник Младе Босне робијао је у затвору у Зеници, где резбари и украшава кутије за дуван од липовог дрвета.^[2] Са њим је робијао његов брат др Младен Стојановић потоњи народни херој.^[3]

Студирао је у Бечу, под покровитељством потпредседнице Друштва „Цвијета Зузорић“ Кристе и професора Медицинског Факултета Ђурице Ђорђевића, код мајстора Франца Целезног (Franz Zelezny), а израду бисте код пољског вајара Станислава Романа Левандовског (Stanisław Roman Lewandowski), који је неко време провео у атељеу Огиста Родена.^[2] У Париз је дошао крајем октобра 1919. где уписује приватну школу Grande Chaumiére, у којој је класу водио Емила Бурдела. Током студија дружио се са другим српским уметницима као што су Сава Шумановић, Мило Милуновић, Ристо Стијовић, Душан Јовановић Ђукин. Од 1922. се насељава у Београд. Током живота у Београду, чест је гост својих пријатеља и мецена Кристе и Ђурице Ђорђевића, који су након пресељења из Загреба у Београд свој стан у улици Страхињића Бана претворили у место окупљања уметника.^[2] За њихов стан Стијовић израђује 36 рељефа у храстовини, док је Мило Милуновић радио молитвену фреску у стану а архитекта Злоковић пројектовао хол. Њихов стан заједно са радовима Стојановића и других уметника уништен је у Априлском бомбардовању Београда.^[2]

У периоду између два светска рата радио је фасадну пластику, у сарадњи са архитектама Миланом Злоковићем, Драгишом Брашованом, Миланом Секулићем и Проком Бајићем.^[2] Његови радови могу се видети на згради Трговачке коморе у улици Модене у Новом Саду, на кући Ђорђа Драгутиновића у Змај Јовиној улици број 31 у Земуну, палати Асикурациони Ђенерали у београдском булевару Краља Александра, стамбено-пословном објекту подигнутом на углу Булевара краља Александра 17 и Ресавске улице, згради у улици Тадеуша Кошћушка 20, згради Индустријске коморе у Македонској 25 у Београду и двојној куће са атељеом Сретена Стојановића и Младена Јосића.^[2] Део његових рада сматра се изузетним примерима ар деко рељефа. Након 1932. Стојановић више није радио фасадну пластику.^[2]

Године 1931. Стојановић је на изложби са Костом Хакманом приказао рељефе у дрвету: Игра, Коло, Под пуним једрима и Домаћа Музика.^[2]

Стојановић је један од првих професора на Академији ликовних уметности у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности (САНУ), изабран 1950. године за дописног, а од 1959. године за редовног члана.

Говорио је да му је увек импоновала монументалност наших историјских личности и историјских збивања.^[4] Осећај за монументалност исказује на споменицима Карађорђу, Његошу, Филипу Вишњићу, Младену Стојановићу, а нарочито на споменицима изведеним после Другог светског рата на Иришком венцу (споменик Слобода из 1951) и у Босанском Грахову.

Излагао је још на изложбама независних уметника у Паризу 1921. године. Његова дела изложена су у више галерија, поред осталих и у Спомен-збирци Павла Бељанског.

Умро је 29. октобра 1960. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

У јуну 2013. године у Галерији РТС је отворена изложба његових скулптура и слика.^[5]

Према Лазару Трифуновићу три уметничка периода у Стојановићевом раду су:^[2] Период стилизације, 1919–1928, Период реализма, 1929–1944, Период романтике, 1945-1960.

Уз Тому Росандића, Петра Палавичинија и Ристу Стијовића убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.^[2] Српско-холандски вајар Славомир Милетић је критиковао његов Споменик Карађорђу речима да му није јасно шта он ради на њему, и да му изгледа као да се поштапа сабљом. То му је и лично саопштио једном приликом.^[6]

Дела

• Стојановић, Сретен (1928). Импресије из Русије (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Новости. стр. 79 страна. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Стојановић, Сретен (1952). О уметности и уметницима (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. стр. 103 страна. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Стојановић, Сретен. Бисте (на језику: (језик: српски)). YU-Београд. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Галерија

• 
  Мој отац
• 
  Портрет пријатеља, (Музеј савремене уметности) (1920)
• 
  Наташа Бошковић (1930)
• 
  Девојка са огледалом (1932)
• 
  Седећи женски акт, 1932. (Музеј историје Југославије)
• 
  Бацач камена (1936)
• 
  Огрлица (1937-1938)
• 
  Уметникова жена (1940)
• 
  Портрет Павла Бељанског (1943)
• 
  [Милутин Миланковић]] (1944)
• 
  Петар Лубарда (1950)
• 
  Детаљ са предње стране споменика „Слобода“ на Фрушкој гори (1951.)
• 
  Гуслар (1956)
• 
  Споменик Карађорђу у Београду
• 
  Споменик Његошу
• 
  Споменик Филипу Вишњићу
• 
  Споменик Младену Стојановићу у Приједору

Види још

• Споменик Слобода
• Уметничка група Облик
• Тома Росандић
• Љуба Ивановић
• Мило Милуновић
• Зора Петровић,
• Петар Лубарда
• Иван Табаковић
• Марко Челебоновић
• Недељко Гвозденовић
• Љубица Сокић
• Ђорђе Андрејевић Кун
• Стојан Ћелић
• Младен Србиновић
• Радомир Рељић
• Никола Јанковић
• Спомен-биста Јаши Продановићу у Београду

Референце

1. d.o.o, Promotim (2021-09-10). „Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића (ВИДЕО)”. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26. 
2. И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234. 
3. „U potrazi za Sretenom Stojanovićem”. 6yka.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-21. 
4. Koprivica, Jelena (2021-02-15). „Buran život i grandiozna dela Sretena Stojanovića”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
5. Дела Сретена Стојковића у Галерији РТС („Вечерње новости“, 18. јун 2013)
6. „Živ Karađorđe”. youtube.com. 8. јануар 2009. Приступљено 21. јун 2023. 

Литература

• Стојановић С., Сећања на младост, БИГЗ, Београд, 1997.

Књиге, енциклопедије и каталози

• Despotović, Jovan (1998). Sreten Stojanović : 1898—1960 [katalog]. Beograd: Jugoslovenska galerija umetničkih dela. Архивирано из оригинала 02. 08. 2018. г. Приступљено 08. 03. 2012.  COBISS.SR 142071559
• Јовановић, Вера (2008). Три вајара : Ристо Стијовић, Сретен Стојановић, Небојша Митрић : сећања и писма. Нови Сад: В. Јовановић.  COBISS.SR 232990471
• Jugoslovenska skulptura 1870—1950 (ur. Miodrag B. Protić). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 1975.  COBISS.SR 1931015
• Комеморативни скуп поводом смрти академика Сретена Стојановића : 4. XI 1960 (ур. Ђорђе Андрејевић-Кун). Београд: Научно дело. 1962.  COBISS.SR 121717511
• Kulturna povijest Oktobarske revolucije — sto godina kasnije (ur. Danijela Lugarić Vukas) (PDF). Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zavod za znanost o književnosti. 2017. 
• Купрешанин, Драгољуб; Комељ, Миклавж; Лајбеншпергер, Ненад; Васиљевић, Марија (2015). Уметност као отпор фашизму : публикација поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом : 9. мај 1945—2015. (ур. Марија Васиљевић) (PDF). Београд: Музеј историје Југославије.  COBISS.SR 214910732
• Malbaša, Predrag (2013). Spomenici Petra II Petrovića Njegoša. Cetinje: Fomos Montenegro. 
• Miletić, Miloš; Radovanović, Mirjana; Knežević, Vida; Komelj, Miklavž; Kirn, Gal; Hanček, Ivana; Vuković, Vesna; Kutleša, Ana (2017). Lekcije o odbrani : Da li je moguće stvarati umetnost revolucionarno? (PDF). Beograd: KURS & Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 08. 2018. г. Приступљено 24. 08. 2018. 
• Петровић, Драган (2014). Југословенска политичка јавност и СССР 1922—1941. (докторска дисертација) (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. 
• Порчић, Љиљана; Миловановић, Душан (2013). Сретен Стојановић : Галерија РТС, Београд, 18. јун - 6. септембар 2013. [каталог изложбе] (PDF). Београд: Радио-телевизија Србије.  COBISS.SR 198947084
• Prilozi za istoriju Muzeja savremene umetnosti (prir. Dejan Sretenović) (PDF). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2019. г. Приступљено 01. 08. 2018.  COBISS.SR 222200332
• Протић, Миодраг Б. (1957). Сретен Стојановић. Београд: Просвета.  COBISS.SR 131955975
• Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе. Београд: Нолит.  COBISS.SR 23899905
• Revolucionarno kiparstvo; [tekst Juraj Baldani]. Zagreb: Spektar. 1977.  COBISS.SR 49820935
• Stevanović, Momčilo (1962). Sreten Stojanović : život i delo (ur. Oto Bihalji-Merin i Jara Ribnikar). Jugoslavija.  COBISS.SR 512620952
• „Stojanović Sreten” (PDF). Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka [knjiga IV, S—Ž]. Bibliografski zavod D. D. Zagreb. 1929. стр. 498—499. 
• „Стојановић Сретен”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. Београд: Просвета. 1959. стр. 630. 
• Sreten Stojanović : 1898-1960 : radovi na papiru : Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, 8.2. - 1.3.1999. [izbor radova i postavka izložbe Nikola Vukosavljević, Bojana Burić ; obrada biografskih podataka Milena Kvas ; fotografije Danilo Vasić; katalog] (PDF). Beograd: Fakultet likovnih umetnosti. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2018. г. Приступљено 02. 08. 2018.  COBISS.SR 512968088
• Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство : 1900 — 1950. - Библиотека Синтезе. Београд: Нолит.  COBISS.SR 108281607
• Трифуновић, Лазар (1973). Сретен Стојановић. Београд: Српска академија наука и уметности.  COBISS.SR 121821703

Студије, чланци из часописа и новина

• Баковић, Милица (2013). „Живи споменик” (PDF). Дисово пролеће. Чачак: Градска библиотека „Владисав Петковић Дис“ Чачак (44): 15. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2016. г. Приступљено 02. 08. 2018.  COBISS.SR 211024908
• Berkuljan, Aleksandar (2013). „Podsjetnik na klesare Njegoševog lika” (PDF). Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore. Cetinje: Narodni muzej Crne Gore. IX: 115—128. 
• Bjažić Klarin, Tamara; Galjer, Jasna (2013). „Jugoslavenski paviljon na Svjetskoj izložbi u Parizu 1937. i reprezentacijska paradigma nove državne kulturne politike”. Radovi Instituta za povijest umjetnosti. Zagreb: Institut za povijest umjetnosti. 37 (37): 179—192. 
• Бошњак, Срето (2000). „Сретен Стојановић : (1898—1960)”. Глас Српске академије наука и уметности, Одељење за ликовне и музичке уметности, Том 388, књ. 7: 5—9.  COBISS.SR 517553557
• Голубовић, Видосава (2009). „„Утисци из Русије“ Драгише Васића”. Руски алманах. 18 (14): 131—135. 
• Голубовић, Видосава (2012). „„Импресије из Русије“ Сретена Стојановића”. Руски алманах. 21 (17): 236—242.  COBISS.SR 207829516
• Miloradović, Goran (2010). „Russian / Soviet Cultural Influence in Serbia / Yugoslavia In the XX and XXI Century” (PDF). Russia Serbia Relations at the beginning of XXI Century : Essay compendium (ur. Žarko N. Petrović) (на језику: енглески). Beograd: ISAC Fund. 
• Nesic, Blagoje V.; Markovic, Kamenko M. (2014). „Half a century of Lazar Licenoski’s death – A great painter of macedonian modern art” (PDF). ПЕТТА МЕЃУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА - 2014 «МЕЃУНАРОДЕН ДИЈАЛОГ: ИСТОК - ЗАПАД» (КУЛТУРА, СЛАВЈАНСТВО И ЕКОНОМИЈА) (на језику: енглески). Свети Николе: Меѓународен Центар за Славјанска просвета - Свети Николе. 1 (1): 165—168. 
• Радојевић, Мира (2017). „Развој југословенске (српске) историографије о „Великом октобру“” (PDF). Српска политичка мисао. 57 (24/3): 13—33. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 08. 2018. г. Приступљено 24. 08. 2018. 
• Ristić, Andrijana (2011). „Prezentacija umetnika u ilustrovanoj štampi u okviru kulturne politike Agitpropa 1945—1952” (PDF). Kultura. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (131): 145—157. 
• Секулић, Јован (2004). „Ново гробље у Београду / Споменичко наслеђе — проблеми заштите” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (V): 179—186. 
• Симић-Миловановић, Зора (1959). „Београд и борбени развој српске уметности новијег доба”. Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (VI): 619—660. 
• Токин, Бошко (1928). „Совјетска Русија”. Летопис Матице српске. Нови Сад. Год. 102, књ. 316, св. 2 (мај 1928): 302—304.  COBISS.SR 152637191
• Ćalović, Dragan (2011). „Srpska kulturna baština i socijalistički realizam” (PDF). Megatrend revija. Beograd: Megatrend univerzitet. 8 (2): 321—335. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2018. 
• Ћосић-Вукић, Ана (2001). „Два путописа из совјетске Русије”. Књига о путопису — зборник радова. Београд: Институт за књижевност и уметност: 351—361.  COBISS.SR 512592277
• Čubrilo, Jasmina (2013). „Two monuments by Sreten Stojanović : continuity in discontinuity” (PDF). Acta historiae artis Slovenica (на језику: енглески). Ljubljana: Umetnostnozgodovinski inštitut Franceta Steleta (18/2): 59—74.  COBISS.SR 523802263

Новине

• Кашанин, Милан (1926). „Изложба г. Сретена Стојановића”. Српски књижевни гласник. Београд. XVII (1): 461—463. 
• Ораовац, Ђорђе (1939). „Изложба Сретена Стојановића”. Уметнички преглед. Београд. II (6): 187—190. 
• Петровић, Растко (21. 4. 1934). „Изложба Сретена Стојановића у Уметничком павиљону”. Политика (9313). Београд. стр. 11. ^{[мртва веза]}
• Петровић, Растко (1922). „Уметничка изложба (М. Милуновића и Ср. Стојановића)”. Мисао : књижевно-политички часопис. Београд. X (6): 1687—1691. 
• Добровић, Петар (5. 11. 1922). „Две изложбе. Милуновић и Стојановић”. Политика (5221). Београд. стр. 5. ^{[мртва веза]}
• Дучић, Јован (6. 11. 1922). „Два нова уметника”. Политика (5222). Београд. стр. 3—5. ^{[мртва веза]}
• Манојловић, Тодор (1922). „Изложба М. Милуновића и С. Стојановића”. Српски књижевни гласник. Београд. VII (1): 468—470. 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Ливница Јеремић биографија Сретен Стојановић Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2021)
• АРТЕ Биографија Сретен Стојановић (1898—1960)
• Ново гробље Сретен Стојановић Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2021)
• Jovan Despotović: Sreten Stojanović 1898-1960 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2018)
• Сретен Стојановић
• Слободар вулканског дара („Вечерње новости“, 2. новембар 2015)