Стефан Мутимировић
| Стефан Мутимировић | |
|---|---|
.png) Стилизовано знамење са печата Стефановог стрица, кнеза Стројимира из 9. века | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 874. |
| Место рођења | Кнежевина Србија |
| Породица | |
| Родитељи | Мутимир |
| Династија | Властимировићи |
Стефан Мутимировић (грчки: Στέφανος) је био српски кнежевић, син кнеза Мутимира.
Биографија
[уреди | уреди извор]Податке о Стефану даје нам спис Константина Порфирогенита De Administrando Imperio. Био је најмлађи син кнеза Мутимира, сина кнеза Властимира. Имао је двојицу браће: Прибислава и Брана. Рођен је између 870. и 874. године. Поред Гојниковог сина Петра, Стефан је један од првих чланова династије Властимировић који носи хришћанско име, што је поуздан доказ прихватања хришћанске вере у доба владавине византијског цара Василија I.[1]. Порфирогенит Стефана помиње у рату са бугарским царем Борисом Михаилом. Мутимиров отац Властимир је у рату поразио бугарског кана Пресијана (око 840. године). Борис се желео осветити Србима за Пресијанов пораз. Бугари су поново поражени, а Борисов син Владимир је заробљен заједно са дванаест великих бољара. Борис је због тога приморан да склопи мир. Плашећи се да му Срби не поставе заседу, Владимир је тражио да га до границе спроведу деца Мутимира, Борен (Бран) и Стефан. Они га одведоше до Раса где су примили поклоне од Бориса, а сами му узвратише са два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака. Бугаре су ове поклоне касније сматрали данком[2] Мутимира је на престолу наследио најстарији син Прибислав кога је након годину дана збацио Петар Гојниковић. О Стефану нема више података.
Референце
[уреди | уреди извор]Извори и литература
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. Belgrade: The Institute for History. 55: 23—29. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 27. 7. 2018.
- Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 12. 2017. г. Приступљено 27. 07. 2018.
- Коматина, Предраг (2015). „О српско-бугарској граници у IX и X веку”. Зборник радова Византолошког института. 52: 31—42.
- Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
