Стефан Тенецки | |
---|---|
![]() |
Стефан Тенецки (Липова, око 1720 — Чертеђе код Клужа, 1798)[1] је српски сликар-иконописац из 18. века,
Делао је у областима тадашњег Аустријског царства насељеним православним живљем (данашња Војводина, западна Румунија). Тенецки се сматра првим сликаром који је прилагодио „западни“ барок потребама православних Срба и Румуна.
Стефан Тенецки потиче из племићке породице Тенецки из Липове, у данашњој Румунији. Његов син је велики портретиста Георгије Тенецки.
Стефан је академски образован банатски сликар који се школовао на Кијевско-печерској лаври у Кијеву.[2] Ту је добро упознао збирке западно-европске графике и формирао се као представник словенског - украјинског барока.[3] Руски барок је био модернизован, још за време цара Петра Великог када је "бароцизиран".
Населио се у Араду[4] 1746. године. Прве две године 1748-1750. становао је у кирији код удове Антона Ковачевића у Ђуковцу.[5] Потом је ту купио себи кућу за 220 ф. у којој је са породицом живео до смрти. Први његов већи рад је осликавање и позлаћивање старог иконостаса у манастиру Бездину, код Арада, 1753. године. Стефанов уметнички опус је богат и разноврстан. Насликао је више копија "Богородице Бездинске". Међу профане мотиве спада његов "Аутопортрет", из друге половине живота, који спада међу прве српске аутопортрете.
По повратку из Украјине у Араду постао "дворски сликар", код арадског владике Синесија Живановића. То му је омгућило да дође до имућне клијентеле, нарочито оне из црквених кругова. Портретисао је више чланова српске војничке и племићке породице Текелија из Арада, те породице Капамаџија. Потписивао се на сликама иницијалом "С.Т.".
Иконописац Михаил Бокорић из Печке, био је један од ученика Тенецког
Умро је у Менешу[6] близу Ердељског Београда, у Трансилванији, приликом осликавања једне гркокатоличке цркве.
Србија (Војводина):
Румунија:
Мађарска: