Стројимир Властимировић

Стројимир Властимировић
Печат кнеза Стројимира
Лични подаци
Датум рођења	848.
Датум смрти	890.
Породица
Потомство	Клонимир Стројимировић
Родитељи	Властимир
Династија	Властимировићи

Стројимир (грч. Στροΐμηρος) је био српски великаш, који је живео средином IX века. Припадао је династији Властимировића и био је син кнеза Властимира и брат кнеза Мутимира. Сачуван је његов печат, изливен од злата, на коме пише: Боже, помози Стројимиру.^[1]

Биографија

Стилизовани симбол двоструког крста у кругу, са печата кнеза Стројимира

Главни историјски извор који помиње Стројимира је спис „De administrando imperio“, дело византијског цара Константина Порфирогенита, у коме он наводи да је приликом наслеђивања власти након смрти кнеза Властимира дошло до сукоба између његових синова, услед чега је најстарији од њих, кнез Мутимир, послао своју млађу браћу Стројимира и Гојника у Бугарску. Није познато да ли су се Стројимир и Гојник икада вратили у Србију.^[2]

Види још

• Печат кнеза Стројимира

Референце

1. Živković 2007, стр. 23–29.
2. Ферјанчић 1959, стр. 1-98.

Извори и литература

Извори

• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98. 

Литература

• Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189. 
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. Belgrade: The Institute for History. 55: 23—29. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2018. 
• Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 12. 2017. г. Приступљено 24. 07. 2018. 
• Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 14 (1): 69—76. 
• Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169. 

Викизворник

• Константин Порфирогенит, „De administrando Imperio“ („О управљању Царством“) (глава 32)

Спољашње везе

• Трибина "Српске земље пре Немањић" - нова открића рано-средњовековне историје (ТВ Бечеј - Званични јутјуб канал)
• „Печат српског кнеза Стројимира“ („Глас Јавности“, 27.07.2006.) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2012)
• „Печат српског кнеза Стројимира“ („Новине“, 28.07.2006.)
• „Печат српског кнеза Стројимира“ („Илустрована Политика“, број 2483 19.07.2006.)^{[мртва веза]}