Султанија Гулчемал

Гулчемал султанија
Датум рођења1826.
Место рођењаСарајево, Османско царство
Место смртиИстанбул, Османско царство
СупружникАбдулмеџид I

Гулчемал Кадин (османски-турски: کل جمال قادین; око 1826. - 15. децембра 1851) била је шеста супруга султана Абдулмеџида I и мајка султана Мехмеда V из Османског царства.[1]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Гулчемал Кадин рођена је 1826. године у Сарајеву.[2] Њено право име је непознато.[1] Била је члан босанске племићке породице и имала је сестру Бимисал Ханим и једног брата.[3]

Као мало дете доведена је у Истанбул, где је заједно са сестром поверена царском харему. Овде је њено име према обичају османског двора промењено у Гулчемал.[2]

Брак

[уреди | уреди извор]

Гулчемал се удала за Абдулмеџида 1840. године.[3] Добила је титулу „Треће срећнице“. Затим је 1. новембра 1840. родила је своје прво дете, ћерку Фатму Султан у старој палати Бешикташ.[4] 1842. године уздигнута је до титуле „Друга срећница“ и 3. фебруара 1842. родила је своју другу ћерку Рефију у старој палати Бешикташ.[4]

1843. уздигнута је до титуле „Пете супруге“. 2. новембра 1844. родила је своје треће дете, сина Шехзаде Мехмеда Решада (будућег Мехмеда V) у Старој палати Шираган. Касније, 1845. подигнута је на титулу „Четврте супруге“.[4]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Умрла је 15. децембра 1851. у Истанбулу.[5][6] Сину никада није била Валиде Султанија, јер је умрла пре ступања Мехмеда на османски престо.[7] Њен узрок смрти била је туберкулоза. Сахрањена је у маузолеју царских дама у Новој џамији у Истанбулу.

Сво троје њене деце усвојила је Серветсеза Кадин, прва супруга Абдулмеџида.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Private Lives”. Private Lives. 2005-11-01. doi:10.5040/9781580815024. 
  2. ^ а б Açba, Harun (2007). Kadınefendiler, 1839-1924 : [son dönem Osmanlı padişah eşleri] (1. baskı изд.). İstanbul: Profil Yayıncılık. ISBN 978-975-996-109-1. OCLC 604967261. 
  3. ^ а б Açba, Harun (2007). Kadınefendiler, 1839-1924 : [son dönem Osmanlı padişah eşleri] (1. baskı изд.). İstanbul: Profil Yayıncılık. ISBN 978-975-996-109-1. OCLC 604967261. 
  4. ^ а б в Uluçay, M. Çağatay (2001). Padişahların kadınları ve kızları (4. basım изд.). Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi. ISBN 978-975-437-840-5. OCLC 949604569. 
  5. ^ Barkey, Karen (2007). „Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire, 1300-1923. By Caroline Finkel. New York: Basic Books, 2006. xix, 660 pp. Notes. Bibliography. Chronology. Glossary. Index. Illustrations. Maps. $35.00, hard bound.”. Slavic Review. 66 (2): 322—322. ISSN 0037-6779. doi:10.2307/20060234. 
  6. ^ KOLAY, Arif (2017-11-30). „Osmanlı Saray Hayatından Bir Kesit: Ali Akyıldız ve Mümin ve Müsrif Bir Padişah Kızı Refia Sultan”. Mavi Atlas: 678—687. ISSN 2148-5232. doi:10.18795/gumusmaviatlas.357963. 
  7. ^ Tetik, Fatih (2017-10-01). „Meşrutiyet Padişahı Olarak Sultan V. Mehmed Reşad ın Mizacı ve Yönetim Tarzı”. Turk Kulturu lncelemeleri Dergisi. 02 (37): 97—122. ISSN 1302-4787. doi:10.24058/tki.2020.353.