Сухој Су-10

Сухој Су-10

Сухој Су-10
Опште
Намена бомбардер на млазни погон
Посада 4 члана (пилот, навигатор, нишанџије и нишанџија-механичар)
Земља порекла  СССР
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач: Авио завод No134 (Москва)
Први лет није полетео
Почетак производње прототип
Уведен у употребу прототип направљен 1947.
Повучен из употребе извршена само статичка испитивања
Статус прототип
Први корисник  СССР- Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака 1
Димензије
Дужина 19,06 m
Размах крила 20,50 m
Висина 6,56 m
Површина крила 71,30 m²
Маса
Празан 11.300 kg
Нормална полетна 18.950 kg
Макс. тежина при узлетању 21.230 kg
Макс. спољни терет 4.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 4 х Љуљка ТР-1
Потисак ТММ 4 х 12,7 kN kN
Ракетни мотор 4 х У-5
Потисак РМ 4 х 5,75 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 850 km/h
Макс. брзина на H=0 810 km/h
Долет 1.500 km
Плафон лета 12.000 m
Брзина пењања 471 m/min

Сухој Су-10/(производ „Е“) (рус. Сухой Су-10/(Изделие „Е")) је тактички бомбардер направљен у Совјетском Савезу непосредно после Другог светског рата (1947), и направљен је само један прототип.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Налог за пројектовање бомбардера на млазни погон ОКБ Сухој је добио 26. фебруара 1946. године. Захтев је био да користи 4 турбо млазна мотора Љуљка ТР-1А или 6 турбо млазна мотора Тумански РД-10 (мотори који су тада били расположиви или у развоју). Два прототипа авиона су направљена у току 1947. године један за статичко испитивање, а други за тестирање у лету. Као помоћ у полетању авион је могао да користи 4 ракетна бустера У-5.

Намена авион је била тактички бомбардер са следећим тактичко техничким захтевима: Брзина 800 до 850 km/h; долет 1.200 km; плафон лета 11.000 m; максимална носивост 2.000 kg бомби; наоружање 4 топа калибра 20 mm.[1]

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Су-10 је четворомоторни висококрилац потпуно металне конструкције на млазни погон. Конструкција трупа је полу-монокок од дуралуминијума и челика високе чврстоће. Труп је био веома простран тако да је у њега могло без проблема да стане 4.000 kg бомби. Крило је конзолно, трапезастог облика са благо закошеном нападном ивицом и заобљеним завршетком. Било је постављено управно на труп на коме се налазе 4 млазна мотора (било је планирано два мотора али тада Совјети нису имали тако снажне моторе па су били принуђени да уграде 4 мотора) по два (удвојена) на свако крило. Мотори Љуљка ТР-1 од 12,7 kN потиска су били тако постављени да је један мотор био испод, а други изнад крила. Репна крила су била са косом нападном ивицом тако да авион по свом облику подсећа на авион Су-9 само много већих димензија. Авион је био четворосед посада се састојала од пилота, навигатора, стрелца-радиооператера и стрелца механичара. Авион је био наоружан са пет топова Б-20Е калибра 20 мм. Један топ је био смештен у кљуну авиона два на горњој површини трупа иза леђа пилота, а два топа су била смештена на репу авиона. Стајни трап је увлачећи, система трицикл са предњом (носном) ногом и удвојеним точковима, која се у току лета увлачила у труп авиона и две основне ноге испод крила авиона са по једним точком које су се у току лета увлачиле у крила авиона. Ракетни мотори су били стандардна опција (бустер У-5 је имао 5,75 kN потиска) налазили су се по два са сваке стране трупа и могли су да раде 8 секунди, знатно су скраћивали полетни пут и време полетања.[1]

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: Сухој Су-10
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 5 х Б-20Е Березин
Калибар 20 mm
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Укупна маса од 1.000 до 4.000 kg
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Прототип авиона Су-10 је направљен у Авио заводу No134 из Москве 1947. године. Пошто тестирање у ваздуху није задовољио на основу одлуке Министарства ваздухопловне индустрије авион је пребачен у МАИ- Московски Авиациони Институт где служи као наставно средство при школовању ваздухопловних ижењера.

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Сухой Су-10”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (језик: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (језик: руски)). Москва: Polygon. стр. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (језик: руски)). Москва: Эксмо. стр. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • {{Cite book|ref=harv| last=Green| first = W |others = Swanborough, G|year=2001| title = The Great Book of Fighters | edition = |publisher=MBI Publishing| location = |isbn=978-0-7603-1194-

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. [мртва веза]
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (језик: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Су-10” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 3. 3. 2011. 
  • „Suchoj Su-10 (E)” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011.