Теодор Антон Ипен студирао је оријенталне језике и економију на Оријенталној академији у Бечу. После студија започео је дипломатску каријеру радећи у Аустроугарском конзулату у Скадру у Албанији негдје између 1884 и 1887.[1] Крајем 1887 је именован за Аустроугарског вице-конзула у Пљевљима, а недуго затим у Истанбулу (1891—1893), те Јерусалиму (1893—1895) након чега прелази у Истанбулу (1895—1897), да би се поново вратио у Скадар 1897 гдје је био све до 1904. године..[2] По потписивању Лондонског угора о миру у јулу 1913. године Велике Силе су донеле одлуку о формирању нове државе на Балканском полуострву, Кнежевине Албаније, која је постала наслиједна кнежевина.[3][4] У раздобљу између 1921 и 1927. године био је члан Међународне Дунавске Комисије.[тражи се извор]
Своју каријеру у Албанији Теодор Ипен започиње 1897. године, која траје до 1903. био конзул Аустроугарске у османском граду Скадру у Албанији. У октобру 1897 Ипен је путовао по територији централне Албаније и успоставио контакте са важним беговима у Елбасану и Тирани.[5] што је и те како сметало Аустроугарима.
Све радове Теодор Антон Ипен финансирала је влада Аустругарске и њене институције. Његов рад се базирао на успостављању албанских митова у циљу стварања и јачања албанског национализма. Учествовао је у писању и дистрибуирању прве историје Албаније објављене на албанском језику. Инсистирао на томе да је стварање албанског националног идентитета корисно за Аустроугарску.[6] Ипен је здушно подржавао стварање независне државе Албанаца.[7] Исковао је тезу да је Скендербег сахрањен у утврђеном Љешу. Његово мишљење је базирано на делу које је написао Марин Барлети по којем је Скендербег сахрањен у цркви Светог Николе, без навођења да ли је објекат цркве био унутар утврђења или изван њега. Ипен је претпоставио да би тако угледна личност попут Скендербега била сахрањена на најбољем мјесту у граду. Нагађао је да су Османлије претвориле цркву у џамију.[тражи се извор]
Припадао је је оној групи западних научника која је имала значајну улогу у стварању и ширењу митова Албанског национализма. Типичан примјер је мит о повезаности Али Паше Јањинског са исламским редом Бекташи што је имало за циљ да употреби Бекташизам за стварање идентитета и државе Албанаца.[8] Отворено је пропагирао своје активности финансирања албанских националиста као што је превођење и дистрибуција текстова које је писао албански националиста и писац Сами Фрашери.[тражи се извор]
Rascien, Knjižnica Odsjeka za povijest, 1894|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)
Stare crkvene ruševine u Albaniji [Old church ruins in Albania] (на језику: Bosnian), Sarajevo, Austria-Hungary: Zemaljska štamparija, 1899, Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г., Приступљено 01. 07. 2018|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Stari spomenici u Albaniji [Old monuments in Albania] (на језику: Bosnian), Sarajevo, Austria-Hungary: Zemaljska štamparija, 1900, Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г., Приступљено 01. 07. 2018|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Stare crkve i crkvene ruševine u Albaniji [Old churches and church ruins in Albania] (на језику: Bosnian), Sarajevo, Austria-Hungary: Zemaljska štamparija, 1901, Архивирано из оригинала 14. 08. 2023. г., Приступљено 01. 07. 2018|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Das religiöse Protektorat Österreich-Ungarns in der Türkei, in: Die Kultur III, Wien 1901/1902
Historički gradovi u Albaniji [Historical cities in Albania] (на језику: Bosnian), Sarajevo, Austria-Hungary: Zemaljska štamparija, 1902, Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г., Приступљено 01. 07. 2018|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Pečatnik jedne već nestale biskupine u Albaniji (на језику: Bosnian), Sarajevo?, Austria-Hungary: Zemaljska štamparija, 1903?, Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г., Приступљено 01. 07. 2018|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Gjerak Karaiskaj, Ardian, ур. (2002). Shqipëria e vjetër : studime gjeografike, etnografike, historike, nga ish-konsulli i përgjithshëm i monarkisë austro-hungareze në Shkodër (на језику: Albanian). Tirana: K&B. ISBN9789992777763. OCLC819321262.|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |editor1=, |editor1-last= и |editor= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Fejzi Isa Domni, ур. (2003), Coptimi i Shqipnise : Konferencas e pare e Londonit 1912-1913, Konferenca e dyte e Londonit, 1915-1916, Zaptimi i Shqipnise 7 Prille 1939 = The dismemberment of the Albanian nation (на језику: Albanian), Massapequa Park: F. Domni, OCLC55222354|first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Објављени у часопису 'Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини', у оквиру серијала 'Збирка повјести' у Земаљској штампарији у Аустругарској у Сарајеву:
^Ethnologia Balkanica. Prof. M. Drinov Academic Publishing House. 1998. стр. 215. „he promoted the Albanian educational system and supported the establishment of an independent Albanian state”
Schwandner-Sievers, Stephanie (2002). Albanian identities: myth and history. Bernd Jürgen Fischer, Roderick Bailey, Isa Blumi, Nathalie Clayer, Ger Dujizings, Denisa Costovicova, Annie Lafontaine, Fatos Lubonja, Nicola Mai, Noel Malcolm, Piro Misha, Mariella Pandolfi, Gilles de Rapper, Fabian Schmidt, George Shopflin, Elias G. Skoulidas, Alex Standish and Galia Vatchinova. USA: Indiana University Press. стр. 131. ISBN978-0-253-34189-1. „We will consider two groups of actors in the 'creation' and diffusion of the myths: Bektashi leaders, and Westerners who came into contact with them (above all Ippen, Degrand, Brailsford, F.W Hasluck, and later Birge).... So clearly the aim was to present Bektashism as a (or the) potential power in the creation of the 'Albanian identity' and an 'Albanian state'”Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ); |first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ)
Ethnologia Balkanica. Prof. M. Drinov Academic Publishing House. 1998. стр. 215. „he promoted the Albanian educational system and supported the establishment of an independent Albanian state”
Clayer, Nathalie (2007). Aux origines du nationalisme albanais: la naissance d'une nation majoritairement musulmane on Europe. Karthala. стр. 416. ISBN9782845868168. Приступљено 19. 01. 2011. „Ce sont aussi les fonctionnaires austro-hongrois qui furent à l'origine du premier livre sur l'histoire de l'Albanie en albanais“. Dès le mois de mai 1897, le consul Ippen insistait auprès du ministre des Affaires étrangères de la Double Monarchie sur les avantages que procurerait, pour l'éveil de la conscience nationale albanaise et donc pour l' action autrichienne en Albanie, l'écriture et la diffusion d'une histoire de l'Albanie.”
Llewellyn Smith, Sir Michael (2008) [2006]. Paschalis Kitromilides, Paschalis, ур. Eleftherios Venizelos : the trials of statesmanship. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 150. ISBN978-0-7486-3364-7. „In July 1913 the Powers signed a protocol establishing Albania as an 'autonomous, sovereign, hereditary principality' under their guarantee. They set up a commission to establish the frontiers of the new state.”Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |editor1-last= и |editor1= (помоћ)
Zolo, Danilo (2002). Invoking humanity: war, law, and global order. London ; New York: Continuum. стр. 179,180. ISBN978-0-8264-5655-7. OCLC47844508. „With the Peace of London, the Great European powers, in the redistributing the land taken from Turks among the Balkan states, decided to create a new state, Albania.”
Konica, Faik (2000). Destani, Bejtullah D., ур. Faik Konitza: selected correspondence. Centre for Albanian Studies. стр. 177. ISBN9781873928189. „Theodor A. Ippen (1861-1935) Austrian diplomat, based in Shkoder, was adviser to Austro-Hungarian Ambassador to London during the Ambassador's Conference in London in 1912-1913.”