Теодор Ватац

Теодор Ватац
Лични подаци
Датум рођења12. век
Датум смрти1166.
Породица
СупружникЕвдокија Комнин
ПотомствоАндроник Комнин Ватац, Јован Комнин Ватац, Теодора Ватацина

Теодор Ватац (грч. Θεοδωρος Βατατζης) је био аристократа и војни заповедник у Византијском царству за време владавине царева Јована II Комнина и Манојла I Комнина.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Теодор Ватац је био члан породице Ватац, која је годинама била истакнута у граду и региону Адријанопоља у Тракији.[тражи се извор] Породица се уздигла до првог ранга византијске аристократије, и до изражаја у политици царства, захваљујући самом Теодору. Теодор је био један из групе способних људи које је цар Јован II унапредио на положаје ауторитета као алтернативу ослањању на чланове царске породице, којима није веровао. Теодор се 1131. оженио принцезом порфирогенитом Евдокијом Комнином, ћерком цара Јована II и његове царице Ирене Угарске, и уздигнут је до дворског достојанства севастохипертата.[тражи се извор].

Војна каријера у време владавине цара Манојла I

[уреди | уреди извор]

Записи о војним подвизима Теодора Ватаца за време владавине цара Јована II нису сачувани. Међутим, у време владавине цара Манојла I Комнина, Јовановог наследника и Теодоровог шурака, он улази у савремене изворе као значајан војни командант током 1150-их. Ватац је 1151. године био виши генерал на граници са Угарском, пустошио је област око града Земуна и одржавао блокаду града, све док се није лично предао цару Манојлу I.[тражи се извор] Јермени из Киликије су се побунили и 1158. Цар Манојло I је водио кампању да поврати контролу над регионом; ово би такође отворило пут до Антиохије, чија је контрола била његов главни циљ. Теодору Ватацу је поверено заузимање главног утврђеног града Тарса. Мислећи да је цар стигао са свом војском, браниоци су се успаничили и град је одмах пао пред византијску силу.[тражи се извор]

Породица

[уреди | уреди извор]

Теодор и његова жена имали су неколико деце:

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Примарни извори

[уреди | уреди извор]

Секундарни извори

[уреди | уреди извор]