Тодоровце

Тодоровце
Панорама села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.429
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 19″ С; 21° 51′ 23″ И / 42.872° С; 21.856333° И / 42.872; 21.856333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина280 m
Тодоровце на карти Србије
Тодоровце
Тодоровце
Тодоровце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Тодоровце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 429 становника.

Овде се налази ФК Тодоровце.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Ово је село добило име свакако по своме оснивачу Тодору, а мoжда и по неком локалном властелину српске средњовековне државе чије је село било.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Тодоровце је засељено у алувијалној равни реке Ветернице, 18 километара јужно од Лесковца, а три километра северно од Мирошевца. Пo своме положају типично је равничарско село на левој обали реке Ветернице.

Хидрографија

[уреди | уреди извор]

Тодоровце је засељено на десној обали реке Ветернице. Изданске воде, благодарећи притиску воде ове највеће текућице кроз Поречје су блиске, па свака кућа у Тодоровцу има свој бунар.

Тодоровце по величини свога атара спада у мања села Поречја. Површина његовог атара износи 502 хектара, од њега на обрадиву земљу пада 238 хектара, а на шуме 177 хектара. Земља носи ове називе: Џамиште, источно од села, Параспури, Ковраци, Тршевине, Луке, Гарине, Дугачке њиве, Јашарева шума и њиве, Китице (виногради) Стар забран, Ограђа, Сузава (ливаде), Црната долина (по жежницама), Станкова долина.

Историја

[уреди | уреди извор]

Под данашњим именом ово се село не помиње у познатим документима из доба српске средњовековне државе. Moryћe je да је оно у то време постојало под неким другим именом, као што данас нема неких села која се у повељама помињу као села у Дубочици, али их сада под тим именом нема, као на пример село Товрљанце или Седларце. Било би caмo нагађање помисао да је садашње Тодоровце ондашње Товрљанце.

Хан помиње Тодоровце као село са 25 кућа, а Милићевић је забележио да је село Тодоровце одмах после ослобођења од Турака имало 44 пореске главе. Према наводима старијих мештана, Тодоровце је у турско доба било господарско село и његов господар био је Ак-ага који је имао 2 сина, Јашара и Јумера (Омера). Могуће је да су ова двојица, након смрти свога оца Ак-аге, поделили село и као такви и били последњи господари. Као господарско село, Тодоровце је плаћало аграрни дуг. Неки Тодоровчани нису били у могућности да плаћају уредно доспеле рате дуга, па им је земља изложена јавној продаји за дуг, камату и трошкове извршења. Један од купаца на лицитацијама био је свештеник при цркви у Бунушком Чифлуку, поп Гавра, који је тако купујући земљу презадужених сељака створио посед од 300—400 дулума.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Тодоровце живи 412 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,4 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 407
1953. 458
1961. 484
1971. 513
1981. 537
1991. 576 569
2002. 521 532
2011. 477
2022. 429
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
518 99,42%
Црногорци
  
1 0,19%
непознато
  
1 0,19%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Тодоровце се налази на путу који иде из Лесковца за Мирошевце и Барје. Оно се, према томе, налазило у доба Турака на оној варијанти главне лонгитудиналне трансбалканске саобраћајнице која се одвијала долином реке Ветернице.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]