Тони Монтано

Тони Монтано
Миљковић на омоту свог деби албума из 1986.
Лични подаци
Пуно имеВелибор Миљковић
НадимциБора
Датум рођења(1962{{month}}{{{day}}})1962.
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти22. мај 2024.(2024-05-22) (61/62 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Занимањемузичар
Музички рад
Активни период1979—2024.
Жанррок, панк рок
Издавачке кућеХелидон
ПГП РТБ
ПГП РТС
Сити рекордс
Тиоли рекордс
Остало
Повезани чланциРадост Европе

Велибор Бора Миљковић (Београд, 1962 — Београд, 22. мај 2024), познатији као Тони Монтано, био je српски рок музичар.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Радост Европе

[уреди | уреди извор]

Миљковић је започео каријеру као певач у панк рок бенду Радост Европе, који је формиран 1979. године. Кроз бенд је прошао велики број музичара, укључујући Димета Тодоровa који је касније био члан Партибрејкерса и Слободана Локу Нешовића који је каснио био члан бенда Урбана герила. Бенд је имао пробе и углавном наступао у београдском Студентском културном центру, а углавном су изводили песме панк рок групе Рамонс, али и своје.[1] Бенд је престао са радом 1985. године, а део материјала нашао се на Миљковићевом дебитантском албуму, који је почео солу каријеру након распуштања бенда.[2][3][1] На фестивалу МЕСАМ освојио је три награде.[4]

Соло каријера

[уреди | уреди извор]

Након расформирања бенда Радост Европе, Миљковић је сам себи дао надимак Тони Монтанo, по главном актеру из филма Лице са ожиљком. Први албум под именом Тони Монтанo избацио је 1986. године, а албум је продуцирао Борут Чинч, члан бенда Булдожер. На албуму се нашла песме Време је да скинем мрак, што је обрада песме Секс пистолса Friggin' in the Riggin и Боли ме зуб (My Tooth Aches), која је пре него што се нашла на албуму извођена са бендом Радост Европе.[1] На албуму се такође нашла обрада песме Драгана Стојнића, Балада о Бони и Клајд, као и обрада песме Do You Wanna Dance? Бобија Фримена. На почетку каријере, чланови бенда који је пратио Тонија Монтана такође су изабрали псеудониме познатих гангстера: Еди Салваторе (гитариста), Манзанера (бубњар), Пјетро Маноло (бас гитариста), Серђо Манини (гитара), а сви они су били чланови бенда Rock Street.[2][1]

Наредни албум Тонија Монтане Талични Том је мртав издат је 1987. године и био је сличног жанра као претходни, а 1988. године издао је уживо албум Ми смо из Београда, који није добио позитивне критике. У то време Тони Монтано и сплитски бенд Ђаволи организовали су турнеју по СФРЈ.

Албум Ловац на новац објављен је 1991. године и садржао је обраду песме Звиждук у осам Ђорђа Марјановића, песме Ми смо шампиони и Одлазиш 1984—1990, посвећену члановима Прљавог казалишта. На вокалима су били чланови бенда Вампири.

Године 1993. Тони Монтано је наступио је у позоришном комаду Било једном у Београду, а наредне године објавио је истоимени албум. Албум Најбоље од најбољег 1991—1995 објављен је 1995. године. На песми Ми смо срећна породица гостовао је Неле Карајлић, на вокалу. Албум Моја жена фудбал не воли! (Зашто?), снимљен је 1997. године, а 1999. године објавио је компилацијски албум Хајде, слушај овај ЦД , где су се нашле обраде песме Елвиса Ј. Куртовића. Истовремено је објавио и студијски албум Срећан рођендан, а гости на њему били су Ненад Стаматовић и Соња Митровић Хани. На албуму Срећан рођендан нашла се обрада песме Широке улице, бенда Прљавог казалишта.[1]

Након неколико година паузе, 2006. године издао је компилације Blue Eyes - Best of Tonny Montano, а 2007. године Лепшој од најлепше.[5] Обе компилације изашле су под окриљем Сити рекордса.[6][7]

Компилација Истининта љубавна прича—Јубилеј:25 година музичког рада 1986—2011 изашла је 2012. године под окриљем ПГП РТС-а. Након објављивања компилацијског албума, Тони Монтано је окупио групу београдских музичара, како би формирао турнеју за повратак. У саставу су се нашли Еди Салваторе (ритам гитара), Сантос Трафиканте (водећа гитара), Вићенцо де Мора (бас гитара) и Емилио Хорхас (бубњеви). Монтано и бенд су први пут наступали на Београдском фестивалу пива, 14. августа 2012. године.[8]

Појавио се у српским филмовима Давитељ против давитеља (1984) и Брод плови за Шангај (1991).[4]

Године 2000. српска певачица Викторија обрадила је песму Тонија Монтане Сви се сада њишу и објавила је на уживо албуму Носталгија.[9]

Након дуге паузе у музици, у новембру 2019. године објавио је компилацијски албум под називом Нећу да будем шљам у издању ТИОЛИ рекордса. На албуму се налази седамнаест песама, неке су у више верзија, старе и три нове песме.[10][11]

Преминуо је 22. маја 2024. године у Београду, а сахрањен 25. маја у Бојнику.[12][13]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Уживо албуми

[уреди | уреди извор]
  • Уживо - Ми смо из Београда (1988)

Компилације

[уреди | уреди извор]
  • Најбоље од најбољег 1991—1995 (1995)
  • Најбоље од најбољег (1986—1991) (1995)
  • Хајде, слушај овај ЦД (1999)
  • Blue Eyes - Best of Tonny Montano (2006)
  • Лепшој од најлепше! (2007)
  • Истинита љубавна прича - Јубилеј: 25 година музичког рада 1986-2011 (2012)
  • Нећу да будем шљам (2019)

Синглови

[уреди | уреди извор]
  • Перач прозора/Фригидна (1986)
  • Талични Том је мртав/Банане (1987)
  • Да бог да црк'о рокенрол (1998)
  • Нећу да будем шљам (2012)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „HRONIKA JEDNE PROPASTI: Sećate li se Tonija Montane”. nadlanu.com. 3. 9. 2015. 
  2. ^ а б Јањатовић 2007, стр. 227.
  3. ^ On se zove VELIBOR MILJKOVIĆ, i svi DECENIJAMA pevate njegove hitove, a znate ga po NADIMKU i NEMATE POJMA da je ovo njegovo PRAVO ime!srbijadanas.com
  4. ^ а б „Toni Montano”. fil.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2018. 
  5. ^ Blue Eyes - Best of Tonny Montano at yu4you.com
  6. ^ „Tonny Montano – Lepšoj Od Najlepše”. diskogs.com. Приступљено 18. 12. 2019. 
  7. ^ „Tonny Montano – Blue Eyes - Best Of”. diskogs.com. Приступљено 18. 12. 2019. 
  8. ^ „"Rama-lama-el-org", popboks.com”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  9. ^ Nostalgija at Discogs
  10. ^ „Tonny Montano objavljuje – “Neću da budem šljam!””. remixpress.com. 18. 11. 2019. 
  11. ^ „Povratak najkontraverznijeg pankera beogradske scene”. headliner.rs. 18. 11. 2019. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. 
  12. ^ Штуловић, Милица (22. 5. 2024). „Тони Монтано биографија: Био је једно од најпознатијих лица рок сцене: Ово је његов богати опус”. Блиц. Архивирано из оригинала 22. 5. 2024. г. 
  13. ^ Ovako izgleda spomenik koji je Toni Montano sebi podigao za života kurir.rs 30. 5. 2024.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]