Топ Шнајдер-Крезо 75 mm М1907

Топ Шнајдер-Крезо 75 mm М1907

Топ Шнајдер-Крезо 75 mm М1907 је француски пољски топ који је представљао главно артиљеријско оруђе српске војске у балканским ратовима и Првом светском рату.

Соасант кенз, како је зван у српској војсци по француској синтагми за 75, био је верзија основног модела из 1897. године, који је начинио револуцију у артиљерији: био је први брзо пуцајући топ, пошто је испаљивао тада великих 20 граната у минуту.

Његова набавка је у Србији изазвала тзв. топовску кризу 1906. године, пошто се нашла у средишту жестоке политике борбе између владајућих радикала и опозиционих странака. Иако се на пробама у гађању сличан топ немачке фирме Круп показао као нешто бољи, влада је одлучила да купи топ француског произвођача Шнајдер-Крезоа, због политичке оријентације на Француску и захтева Француске да се из зајма кога је одобрила Србији купе топови њеног произвођача.

Посада и кола топа Шнајдер-Крезо 75 mm М1907

Овај топ је произвођен масовно. Француска је 1914. имала око 4000 разних варијанти топа 75 mm М1897, а на крају Првог светског рата чак 17000. Америка је 1917, када је ушла у Први светски рат, купила 2800 ових топова. Коришћени су и у Другом светском рату, па и на занимљиве начине: Америкаци су га монтирали на бомбардер Б-25 Мичел и њиме гађали јапанске бродове. Употребљаван је и у колонијалним ратовима, као од стране Француске у Алжиру око 1960. године.

Спецификација

[уреди | уреди извор]
  • Калибар: 75 mm
  • Тежина: 1040 kg
  • Дужина цеви: 2,324 m
  • Тежина гранате: 6,4 kg
  • Тежина шрапнела: 6,1 kg (320 куглица)
  • Брзина на излазу из цеви: 550 -{m/s-
  • Максималан домет: 7300 m
  • Елевација: -5/+16°