Тупољев Ту-98 | ||
---|---|---|
Тупољев Ту-98 | ||
Опште | ||
Намена | бомбардер | |
Посада | 3 | |
Земља порекла | СССР | |
Произвођач | произвођач ОКБ Тупољев, | |
Први лет | 7. јула 1956. | |
Почетак производње | 1955. | |
Уведен у употребу | 1956. | |
Повучен из употребе | 21. новембра 1960. | |
Статус | прототип | |
Први корисник | СССР Совјетско војно ваздухопловство | |
Број примерака | 1 | |
Димензије | ||
Дужина | 32,06 m | |
Размах крила | 17,27 m | |
Висина | 8,06 m | |
Површина крила | 87,50 m² | |
Маса | ||
Макс. тежина при узлетању | 39.000 kg | |
Макс. спољни терет | 5.000 kg | |
Погон | ||
Турбо-млазни мотор | 2 х АЛ-7Ф | |
Потисак ТММ | 2 х 93,2 kN | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hopt | 1.365 km/h | |
Долет | 2.440 km | |
Плафон лета | 12.750 m |
Тупољев Ту-98 (рус. Туполев Ту-98), (НАТО назив Backfin) је био совјетски двомоторни суперсонични тактички бомбардер из периода друге половине 1950.их година. Пројектовао га је ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) пројект је остао само на прототипу, на осноуву њега пројектовани су други авиони из породице Тупољев.
Авион Тупољев Ту-98 - суперсонични тактички бомбардер, пројектован као замена за подзвучни Ту-16. Радови на пројектовању авиона Ту-98 су почели 1954. године а пројектант је био Дмитриј С. Марков,.[1] авион је саграђен 1955. и први пут полетео 7. јула 1956. години, пробни пилот је био В. Кобалев.[2]
Авион је био представљен америчкој делегацији у ваздушној бази Кубинка у близини Москве у јуну 1956. године, одмах је добио НАТО назив Backfin, иако авион у службу није уведен, изграђен је само један прототип (други није полетео коришћен је за статичка испитивања до разарања). Овај авион је био само један корак у постепеном овладавању знања везаних за суперсоничан лет и градњу суперсоничних авиона у ОКБ 156 Тупољев.[3] На основу искуства у пројектовању овог авиона касније је развијен бомбардер Ту-22 и ловац Ту-28/Ту-128.
Труп авиона је на почетку округлог попречног пресека са издуженим врхом носа у облику врха копља у коме се налазила застакљена кабина навигатора. Једина испупчина на трупу је кабина пилота, иза које су се са стране трупа а изнад крила налазили отвори усисника за ваздух. Како се иде ка репу авиона труп прелази у правоугаони попречни пресек све до краја авиона. У трупу је било доста простора за смештај посаде, наоружања и горива.
Погонска група: Авион Тупољев Ту-98 је био бомбардер са два турбомлазна мотора АЛ-7Ф са додатним сагоревањем (форсаж) потиска око 100 kN, позиционирана у трупу на репу авиона.
Крила: Авион је био средњокрилац са крилима стреластог облика, са углом нагиба крила 55°, која су се при корену крила ширила. Крила су била танка и аеродинамички потпуно чиста.
Стајни трап је био увлачећи система трицикл, на предњој носној нози имао је два точка близанца а две основне ноге које су се налазиле испод трупа имале су по 4 точка тако да је авион имао укупно 10 точкова, што му је олакшавало слетање и полетање са различито припремљених полетно слетних стаза. Све ноге стајног трапа су се увлачиле у труп авиона због чега је авион имао погоршану стабилност при кретању по писти, због смањеног растојања између ослоних ногу.
У задебљању на врху вертикалног стабилизатора се налазио радар, помоћу кога је стрелац који је седео у кабини иза леђа пилота гађао нападаче. Испод вертикалног стабилизатора су била уграђена два даљински управљана топа НР-23 која су служила за заштиту задње сфере авиона, а један топ је био уграђен на предњој страни авиона.[4][5] Ово је био последњи совјетски бомбардер који је имао стаклени кљјун авиона у коме је била кабина навигатора и први бомбардер код којег се топовима у репу авиона управљало даљински.[6]
Авион Ту-98 је био опремљен следећим наоружањем:
Авион Ту-98 је био двомоторни троседи авион. Посаду авиона су сачињавали пилот, навигатор-нишанџија и стрелац (оператор наоружања). Произведен је само у једном примерку. До оперативног коришћења овог авиона није дошло, прототип је послужио као међустепеница у развоју совјетских суперсоничних авиона бомбардера и ловаца. Од 1959. године авион служи као летећа лабораторија за тестирање ракета ваздух-ваздух К-80. Приликом једног рутинског лета 21. новембра 1960. године, авион је при слетању оштећен и никада није поправљен.[7]