Умка

Умка
Снимак Умке из ваздуха
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Чукарица
Становништво
— 2011.	5272
Географске карактеристике
Координате	44° 40′ 25″ С; 20° 18′ 10″ И / 44.6735° С; 20.302833° И / 44.6735; 20.302833
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	163 m
Умка Умка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11260
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Умка је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Према попису из 2011. насеље Умка има 5272 становника.

Градски саобраћај

До насеља Умка дневним линијама гсп-а може се доћи:

• Линија 551 Београд на води — Сремчица^[1]
• Линија 553 Београд на води — Руцка^[2]

Демографија

У насељу Умка живи 4229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 1795 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 2.058 1953. 2.368 1961. 3.731 1971. 5.393 1981. 5.618 1991. 5.005 4.847 2002. 5.292 5.449

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			5.083	96,05%
Југословени			42	0,79%
Црногорци			26	0,49%
Хрвати			13	0,24%
Македонци			13	0,24%
Бугари			4	0,07%
Муслимани			3	0,05%
Мађари			3	0,05%
Словенци			2	0,03%
Словаци			2	0,03%
Руси			2	0,03%
Чеси			1	0,01%
Украјинци			1	0,01%
Румуни			1	0,01%
непознато(Роми)			25	0,47%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	21			16
80+	32			59
75—79	52			103
70—74	126			144
65—69	171			189
60—64	160			209
55—59	111			138
50—54	163			171
45—49	213			208
40—44	215			193
35—39	183			212
30—34	193			176
25—29	153			152
20—24	163			150
15—19	183			156
10—14	180			186
5—9	151			135
0—4	110			115
Просек :	38,9			41,4

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 680 695 1.126 1.600 1.764 1.533 1.795

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 358 440 350 380 159 77 22 8 1 0 2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.139	636	1.304	102	93	4
Женски	2.276	459	1.310	394	107	6
УКУПНО	4.415	1.095	2.614	496	200	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	950	18	0	2	332
Женски	703	7	0	1	149
УКУПНО	1.653	25	0	3	481
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	34	80	171	21	95
Женски	9	12	150	16	35
УКУПНО	43	92	321	37	130
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	51	34	20	27
Женски	20	27	33	81	122
УКУПНО	22	78	67	101	149
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	35	2	0	26
Женски	28	6	1	6
УКУПНО	63	8	1	32

Култура и образовање

У насељу Умка налази се Основна школа „Доситеј Обрадовић”. Основана је 1886. године, садашњи назив по српском просветитељу и реформатору, Доситеју Обрадовићу носи од 1952. године.^[6] Осим тога овде постоји Школа за основно и средње образовање „Свети Сава”.

У Умци је, као огранак Библиотеке „Лаза Костић“ са Чукарице радила и библиотека „Димитрије Туцовић”,^[7]

Ондашња библиотека "Димитрије Туцовић", Умка, основана је 1952. године, добровољним прилозима грађана и ондашњих радних организација у књигама. Више пута је мењала место, јер није имала сталне просторије.

Од 1958. године  до априла 2007. године налазила се у пословном простору зграде (куће) у улици 13. октобра (бивша Пустеничка) бр. 30, која је некада припадала породици Војина Николића. Из те куће тј. просторије од 70м2 која се користила за обављање библиотечке делатности, Библиотека је морала да буде исељена на основу правоснажне одлуке II општинског суда у Београду од 2. фебруарa 2007. а поводом поступка денационализације имовине пок. Војина Николића.

До 1965. год. Библиотека је била самостална у својој делатности, са својим огранцима у Пећанима и у Руцкој, а од 1965. год. припојена је ондашњој општинској матичној библиотеци "Лазо Кочовић", Чукарица (од 1995. библиотека има назив „Лаза Костић“), у чијем је саставу тада била и Раковица све до 1975. године. Тада се  Раковица одвојила као општина, извршен је деобни биланс књижног фонда и део библиотечке мреже припао је раковичкој мрежи библиотека.

Oпшта интеграција општинских библиотека са Библиотеком града Београда извршена је 1989. године, тако да цео град Београд буде једна Библиотека, са централизованом набавком књига и другог библиотечког материјала.

Огранак је од 1. новембра 2004. био  привремено затворен за рад са чланством због опште неусловности за рад. Од тада, у непрекидној игри понављања, стрпљења, среће и мудрости, тражиле су се и проналазиле могућности за измештање библиотечког огранка на локацији насеља Умка, у складу са основним захтевима библиотечког стандарда који одређују радне услове и положај библиотеке у оквиру једног насеља.

То се окончало 1. априла 2021. Од тог датума је БГБ  у закупу просторије (куће) од 110 m2 која се користи за потребе огранка, на адреси Илије Бабића 11.

Библиотека је добила име "Борислав Радовић", Умка.

Предлог имена Библиотеци потекао је од Уроша Ристановића, песника са Умке. Он је   10. марта 2019. године на дан рођења песника Борислава Радовића покренуо  иницијативу  за поновно отварање библиотеке и њено преименовање у библиотеку ,,Борислав Радовић“. Синергијом даљих деловања остваривао се поступак повратка рада Библиотеке у насељу Умка.

На предлог (5.11.2021.) Владана Николића, начелника Одељења библиотека „Лаза Костић“, чланови Управног одбора БГБ, на LI седници УОБГБ, одлуком број 4558 од 1.12.2021. усвојили су предлог промене назива библиотечког огранка у Умци.^[8]

Борислав Радовић је живео на Умци. Преминуо је у Београду, 26. априла 2018. Његова супруга,  Буба Радовић  била је библиотекар, специјалиста за старе књиге.

Градски превоз

Кроз насеље пролази више градских и приградских линија: 551, кроз Велику Моштаницу до Сремчице, 860 и 860Е, до Обреновца, 861А, до Обреновца преко Мале Моштанице, као и новоотворене линије: 553, која иде до насеља Руцка, на самом врху Умке, 860Б, до Барича и 860М, до Обреновца, кроз индустријску зону Барича.

Историја

Указом Краља од 20. октобра 1921. године насеље је добило статус варошице.

Захваљујући лепој плажи, блиским шумама Липовица и Дубоко, и добрим саобраћајним везама, село Умка је 1930-тих постало излетиште Београђана,^[9] изграђено је неколико вила.^[10] Посавина а.д. је 1935. направила фабрику трикотаже и рукавица, основала је и истоимени фудбалски клуб 1928.^[11] Постојала је и фабрика кожа, трикотаже и рукавица "Шумадија А.Д." браће Албала.^[12]

Галерија

• 
  Црква светог Преображења господњег
• 
  Панорама
• 
  Локални пут кроз багремар
• 
  Улица у центру места
• 
  Парк у центру места
• 
  Споменик палим борцима у парку
• 
• 
• 
  Некадашња зграда библиотеке, која је затворена
• 
  кеј у непосредној близини парка
• 
  Поглед са пута Остружница - Умка

Види још

• Божидар Станишић (лекар)

Референце

1. „ГСП Београд, линија 551”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
2. „ГСП Београд, линија 553”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
6. „OŠ “Dositej Obradović” – Umka (Čukarica)”. Edukacija - Osnovne škole. Приступљено 23. 05. 2018. 
7. „Biblioteka Laza Kostić”. Na vidiku.com. Приступљено 23. 05. 2018. 
8. „Библиотека "Лаза Костић" Чукарица”. званична презентација. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 23. 05. 2018. 
9. "Политика", 1. авг. 1937
10. "Време", 18. јул 1938, стр. 6 и стр. 10 (фото излетничког брода)
11. "Време", 31. јул 1938
12. "Политика", 19. јул 1936

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Једина варошица без цркве и најлепша плажа на Сави без купатила. "Време", 12. јун 1940