Усје

Усје
мкд. *Усје*
Усје; мкд. Усје
	Поглед на Усје
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Кисела Вода
Становништво
— 2002.	845
Географске карактеристике
Координате	41° 57′ 22″ С; 21° 27′ 23″ И / 41.9561° С; 21.4564° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	300 m
	Усје Усје на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	1000
Позивни број	(+389) 02
Регистарска ознака	SK

Усје (мкд. Усје) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Усје припада градској општини Кисела Вода града Скопља. Насеље је јужно предграђе главног града.

Географија

Усје је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Скопља, насеље је удаљено 6 km. Због близине града, насеље је суштински спојено са Скопљем и део је његовог обода, али је задржало је одлике сеоског насеља.

Насеље Усје је у оквиру брдске области Кршијак, на источним падинама планине Водно. Село се налази у јужном делу Скопске котлине. Кроз село протиче Усјански Канал, који се улива у реку Вардар између села Горње и Доње Лисиче. Кроз Усје протиче и Усјански поток, који дели село да три дела.^[1]. На брду на десној стани села, одакле се може добро видети цело Скопље и Скопска котлина, постављен је велики метални крст. Надморска висина насеља је приближно 300 метара.

Месна клима је континентална.

Становништво

Усје је према последњем попису из 2002. године имало 845 становника. Домаћинство у Усју чини просечно 7 чланова, а од тога три малолетне особе.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци. Састав према народности на последњем попису био је следећи:

Националност	Укупно	Удео
Македонци	830	98,22%
Цинцари	7	0,83%
Срби	6	0,71%
Турци	1	0,12%
остали	1	0,12%

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Исељавање

Доста људи се исељава из Усја, а исељеника највише има у Драчеву, Кучевишту, Инџикову, Огњанцима и Скопљу.^[2].

Привреда

Становништво села углавном се бави пољопривредом, а највише земљорадњом, виноградарством и воћарством. На њивама се узгајају житарице (највише пшеница), повртарски производи: парадајз, краставац, паприка, лук спанаћ и грашак. Брда која окружују село, због добрих услова, искоришћени су за винограде и воћњаке. У воћњацима су најзаступљенији засади брескве, трешње, крушке, јабуке и кајсије. Део становништва се бави секундарним и терцијарним делатностима, а највећи део њих је запослен у цементари „УСЈЕ“, највећој у Северној Македонији, која експлоатише цемент на брдима западно од села. Остатак запосленог становништва ради у ауто-сервисима, фабрикама, приватнима фирмама, магацинима који се налазе у непосредној околини Усја.

Спорт

У селу се налази рукометни терен, као и терен за мали фудбал. У близини терена за рукомет налази се седиште фудбалског клуба „Вардар 75“ и кунг-фу клуб „Ву Шу“.

Види још

Извори

Попис у Македонији 2002. - Књига 10.

^ Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр. 125
^ Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр.127

Спољашње везе

www.kiselavoda.gov.mk Званична страница општине Кисела Вода Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2009)

[1] Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр. 125

[2] Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр.127

[1]

[2]