Фадиљ Нимани | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. април 1967. |
Место рођења | Гргоц, СР Србија, СФР Југославија |
Датум смрти | 25. мај 2001.34 год.) ( |
Место смрти | Ваксинце, Република Македонија |
Војна каријера | |
Служба | 1996—2001. |
Војска |
|
Чин | командант |
Учешће у ратовима |
|
Фадиљ Нимани (алб. Fadil Nimani; Гргоц, 7. април 1967 — Ваксинце, 25. мај 2001) био је албански устанички командант Ослободилачке војске Косова (ОВК) током рата на Косову и Метохији (1998—1999) и Ослободилачке националне армије (ОНА) током сукоба у Републици Македонији (2001). Постављен је за команданта 114. бригаде ОНА, активне у рејону Куманова, а под командом је имао око 150 људи. Убили су га македонски специјалци у операцији током сукоба у Македонији, 25. маја 2001. У његову част албански политичари и бивши борци ОНА поставили су статуу у Ваксинцу.
Рођен је 7. априла 1967. године у Гргоцу код Ђаковице, у тадашњој СФР Југославији.[1] Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у оближњем селу Црмљане.[1] Оружана побуна коју су предводили националистички Албанаци против српске власти избила је у региону 1991. године,[2] када се први пут појавила албанска иредентистичка организација која је постала позната као Ослободилачка војска Косова (ОВК).[3] У овом тренутку се зна да је организација прошла војну обуку у Албанији.[4] Придружио се Ослободилачкој војсци Косова до 1998. године, а првобитно је кријумчарио оружје из Албаније на почетку рата на Косову и Метохији.[1] Крајем 1998. постављен је за команданта у области Метохије, а потом је постао командант батаљона Муња.[1] Надимак „Командант Тигар” добио је током рата. Министарство унутрашњих послова Србије тражило је хапшење Ниманија после рата. Преко планине Црне горе је прешао у Македонију.
Али Ахмети је организовао Ослободилачку националну армију (ОНА) која се састојала од бивших бораца ОВК са Косова и Метохије и Северне Македоније, албанских побуњеника из Прешева, Медвеђе и Бујановца у Србији, младих албанских радикала, националиста из Македоније и других страних плаћеника.[5][6] Током сукоба у Македонији, који је почео у јануару 2001. године, Нимани је постављен за команданта 114. бригаде ОНА, активне у Куманову, односно од Матејча до Никуштака.[7][8] На планини Црној Гори дејствовале су 111, 113 и 114 бригаде, у Тетову 112, око Скопља 115, а у Гостивару 116 бригада.[6] У његовој наоружаној групи било је око 150 људи.[9] Такође је био и командант једне специјалне јединице.[1] Током једномесечних борби у рејону Куманова, македонске снаге безбедности успеле су да поврате неколико села која су била упоришта ОНА и ослободе их од присуства побуњеника. Према званичним тврдњама Македоније, снаге безбедности су убиле најмање 30 побуњеника ОНА,[10][11] од којих је један потврђен као Нимани (убијен 26. маја 2001), који је ликвидиран током операције ослобођења Ваксинца које је окупирала ОНА.[7][12] Тада је 114. бригадом командовао Назим Буши, познат као командант Адаши, а број бригаде се попео на око 1000 бораца.[13]
Од његове смрти, у Ваксинцу се обележава годишњица у његову част.[14] Дана 17. марта 2006. године, бивши борци ОНА организовали су комеморацију за Ниманија и још 16 бораца ОНА који су погинули током борби за Ваксинце, у селу Матејче код Куманова.[15] Комеморација је изазвала контроверзу због говора албанског политичара и бившег војника ОНА Фазлија Велијуа, у којем су етнички Македонци названи „Словеномакедонци”, што ова етничка група сматра погрдним. Комеморацији су присуствовали немачки војници НАТО-а.[15] У Ваксинцу је подигнута статуа у његову част.[1]