Фердинан Фуке | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. јун 1828. |
Место рођења | Мортаин, Француска |
Датум смрти | 7. март 1904.75 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Научни рад | |
Поље | петрографија |
Ученици | Антоан Лакроа |
Фердинан Фуке (фр. Ferdinand André Fouqué; 21. јун 1828 — 7. март 1904) био је француски геолог и петролог.
Рођен је 21. јуна 1828. у Мортаину, департману Манш. У двадесет и једној години ушао је у Вишу нормалну школу у Паризу, а од 1853. до 1858. радио је као чувар научних колекција. Године 1877. постао је професор природне историје на катедри за геологију на француској средњој школи, у Паризу. Године 1881. Фуке је изабран за члана Француске академије наука.[1]
Као стратиграфски геолог пружио је велику помоћ геолошком заводу Француске, али је током времена посебну пажњу посветио проучавању вулканских појава и земљотреса, минералима и стенама и први је увео модерне петрографске методе у Француску. Такође је радио на анализама вулканских гасова, користећи методе Роберта Бунзена, посебно на острву Санторини.[2][3][4] Један од његових истакнутих ученика био је Антоан Лакроа, за којег је Фукеова ћерка била удата.[5]
Посебну пажњу привукла су његова проучавања еруптивних стена на Корзици, Санторинију и другде, његова истраживања о вештачкој репродукцији еруптивних стена и његова расправа о оптичким карактерима фелдспата, али је можда био најпознатији по заједничком раду који је обављао са својим пријатељем Огистом Мишелом Левијем.[6]
Његове главне публикације биле су: Santorin et ses éruptions (1879), Minéralogie micrographique : roches éruptives françaises (1879) и Synthèse des minéraux et des roches (1882), последња два дела написана у сарадњи са Огистом Мишелом Левијем. Године 1885. уредио је извештај француске комисије која је истраживала андалузијски земљотрес 25. децембра 1884. године.[7]
Остао је запажен и по својим археолошким ископавањима на острву Санторини.