Фиат CR.1

Фиат CR.1

Фиат CR.1
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Италија
Произвођач Fiat Aviazione (Фиат Авиационе)
Први лет 1923.
Почетак производње 1924.
Уведен у употребу 1925.
Повучен из употребе 1937.
Статус неактиван
Први корисник  Италија RA
Број примерака 250
Димензије
Дужина 6,16 m
Размах крила 8,95 m
Висина 2,40 m
Површина крила 23,00 m²
Маса
Празан 870 kg
Нормална полетна 1185 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x Hispano-Suiza 42 (Isotta-Fraschini Asso)
Снага 1 x 220 kW
Перформансе
Брзина крстарења 243 km/h
Макс. брзина на Hopt 272 km/h
Тактички радијус кретања 300 km
Долет 650 km
Плафон лета 7450 m
Брзина пењања 480 m/min

Фиат CR.1 (итал. Fiat CR.1) је једномоторни, једноседи, двокрилни ловачки авион направљен у Италији. Авион је први пут полетео 1923. године а производила га је фирма Fiat Aviazione (Фиат Авиационе). [1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
инг.Celestino Rosatelli конструктор авиона Фиат CR.1
Цртеж авиона Фиат CR.1 у три пројекције
Мотор Hispano-Suiza авиона Фиат CR.1

На тендер Regia Aeronautica за замену ловаца Нијепор-Делаж NiD-29, 1923. године Fiat Aviazione је понудио два међусобно веома слична прототипа који су победили конкурента СИАИ С.52. Дорадом ових прототипова настао је авион CR.1 као и фамилија ловаца која је трајала читавих 18 година. Пројектант авиона Фиат CR.1 био је инжењер Челестино Росатели (Celestino Rosatelli)[2] са својим тимом. Овај авион је за тадашње прилике имао специфичан облик, наиме код њега је доње крило било веће од горњег. У току експлоатационог века овог авиона покушало се да се авион побољша повећањем снаге мотора па су направљени модели CR.2, CR.5 и CR.10 али су се сви покушаји свели само на прототипове. На крају проблем је решен тако, што је 1926. направљен нови авион који је добио ознаку CR.20[3].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп му је правоугаоног попречног пресека, бокови трупа и под су равни а поклопац трупа закривљен. Носећа конструкција трупа је дрвена. Дијагонале за учвршћење рамова су жичане. Прамац трупа у пределу мотора до кабине пилота је обложен алуминијумским лимом. Шперплочом је обложена горња страна трупа све до репа авиона. Изван лимене облоге, цео труп је обложен импрегнираним платном. Пилот је седео у отвореном кокпиту[4]. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер се хладњак налазио испред мотора. Два митраљеза су била у хаптичком пољу пилота тако да је могао интервенисати кад дође до њиховог застоја у раду.

Погонска група: Авион је био опремљен 8-мо цилиндричним течношћу хлађеним линијским мотором V распореда цилиндара, Hispano-Suiza 42 снаге 300 KS(220kW). На вратилу мотора је била причвршћена од слојевито лепљеног дрвета двокрака вучна елиса, непроменљивог корака. Хладњак за расхладну течност се налази испред мотора а иза елисе. Резервоар за гориво се налази у трупу авиона иза мотора. Ту је био смештен и резервоар за уље.

Крила: Авион Фиат CR.1 је двокрилац. Горње крило му је једноделно правоугаоног облика и мале дебљине. Конструкција крила је дрвена са две рамењаче. Крила су пресвучена импрегнираним платном. Горње крило је мање од доњег. Крила су међусобно повезана упорницама у облику решеткасте (мостовне) конструкције. Елерони се налазе само на доњем крилу. Конструкција им је дрвена, облога је од платна. Управљање елеронима је помоћу сајли за управљање. Доње крило је исте конструкције као и горње и има позитиван диедар. Горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени[4].

Репне површине се састоје од фиксних стабилизатора (вертикални и хоризонтални) и кормила дубине и правца. Њихова конструкција је као и крила дрвена а облога од платна.

Стајни орган је био класичан, направљен као челична конструкција у облику слова М, од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача[4].

Наоружање

[уреди | уреди извор]

Авион је био наоружан са два, са елисом синхронизована митраљеза, која су се налазила испред пилота на горњој страни трупа, изнад мотора и пуцала су кроз обртно поље елисе.

Наоружање авиона: Фиат CR.1
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 х Викерс
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Верзије

[уреди | уреди извор]
  • Фиат CR.2 - модел авиона са радијалним мотором Armstrong Siddeley Lynx снаге 187 KS (139 kW),(произвден 1 ком.)
  • Фиат CR.5 - модел авиона са радијалним мотором Alfa Romeo Jupiter снаге 420 KS (309 kW),(произвден 1 ком.)
  • Фиат CR.10 - модел авиона са линијским V-12 мотором Fiat A.20 снаге 460 KS (338 kW), (произвден 1 ком.)
  • Фиат CR.10 Idro - хидроавион, модел Фиат CR.10 са пловцима уместо конвенционалног стајног трапа.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Италијанско ратно ваздухопловство (Regia Aeronautica) наручило је 240 CR.1 и почела замену старих ловаца 1924. До 1926. године, 12 италијанских ловачких ескадрила је добило авионе. Исте године Фиат је представио нову потпуно металну верзију, -{CR.20}.

Током 1930-их, авионима CR.1 којима су истекли моторни ресурси, били су замењени мотори са Isotta Fraschini Asso Caccia моторима од 440 KS (328 kW), што је побољшало њихове перформансе и ти су авиони били у служби све до 1937. године. Иако је службовао дуги низ година у италијанском ратном ваздухопловству од 1925. до 1937. овај авион није учествовао ни у једном ратном сукобу тј. није имао борбених примена. Служба му је била типично мирнодопска: обезбеђење ваздушног простора, курирска служба, тренажа и обука пилота.

Девет авиона је купила Летонија и они су службовали у морнарици до 1936. године. Белгија и Пољска су одустале од куповине ових авиона[5].

Земље које су користиле авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fiat CR.1” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  3. ^ Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  4. ^ а б в Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  5. ^ http://www.historyofwar.org/articles/weapons_fiat_cr1.html

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија], Беочин: Ефект 1, ISBN 86-84905-00-8
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions.
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фиат CR.1 на Викимедијиној остави.